Jednom smo idući ka Krčedinu, (pogledajte post o Krčedinskoj adi) umesto da ostanemo na autoputu, skrenuli odmah sa njega čim smo mogli. Čini mi se u Novim Banovcima. Odatle smo onda, uz Dunav, išli kroz sva ona mala mesta i sela, jedno od njih je bio Belegiš.
Pravili smo pauze na mnogo usputnih mesta ali jedno mesto nam je ostalo zabeleženo da bi tamo trebalo da se vratimo ponovo. Pin na mapi pokazuje gde da ostavite kola, ali ako se ne varam, u pitanju je prva raskrsnica na koju naiđete kada uđete u Belegiš.
Putem koji vodi nizbrdo smo se spustili peške. Imajte na umu da je ovo tlo prilično nisko i sigurna sam da plavi kada je visok vodostaj Dunava, pa u odnosu na godišnje doba izaberite adekvatnu obuću. Ceo taj donji deo ka reci je premrežen kolskim putevima koji deluje da se redovno koriste. Mi smo išli putem koji ide na levo, ka šumi koja se vidi nekih kilometar-dva dalje, otišli do kraja šume i vratili se nazad. Za sledeći put smo ostavili da nastavimo nekim od ovih puteva koji vode ka reci da vidimo kakava je obala i šta se nalazi tamo.
E, sad, primetili ste da još uvek nisam rekla ništa posebno o samoj lokaciji i zašto biste ikad potrošili vreme na ovaj sporedni put. :D
Pa nema šta posebno da se kaže osim da kada se spustite u tu dolinu i okrenete se, videćete iza vas OGROMNU liticu koja deluje kao da je od peska, i kao da je nastala tako što je neki džin isekao nožem deo obale i bacio je u Dunav a deo je ostao tu :) Druga asocijacija mi je bila na “The wall” iz GOT-a :D Ozbiljno, toliko je impresivan. Ispostavilo se da je u pitanju lesni plato a na fotografijama iz vazduha se još bolje vidi koliko je impresivan.
Pored veličine i kolorita ova litica je zanimljiva i po tome što je naseljava ogromna kolonija ptica pčelarica! Da, da! Pogledajte koliko su lepe!
Ptice pčelarice su selice koje nam dolaze iz Afrike, vrlo su spretni letači, hrane se insektima u letu, između ostalog i pčelama, po kojima su dobile ime. Stanište traže baš u ovakvim stranama tresetnih litica u koja ukopavaju gnezda. Ja sam se baš obradovala kada sam ih primetila, jer već neko vreme kada god vidim ovakve šupljine po obodima Deliblatske peščare stajem i gledam šta izleće iz njih :)
Na kraju doline čeka vas tipična vojvođanska šuma u kojoj je sve pod konac (ja baš volim ove geometrijske šume!) koja je jako pitoma i fina, sa nekoliko putića koji idu kroz nju. Na kraju šume se pojavljuje put koji liči da paralelno sa onim kojim smo došli, vodi nazad do sela pa smo se mi, da ne bismo hodali asfaltom u povratku, vratili istim putem nazad.
Dakle, nije ovo lokacija na koju idete namenski (osim ako ne želite zbog pčelarica), niti vam za to treba ceo dan (sat-dva je dovoljno) ali ako nekada budete u prolazu i imate vremena, svratite i bacite pogled. Lepo je :)
