Koviljsko-petrovaradinski rit je još jedno od mesta gde nismo otišli u idealno vreme, odnosno, malo smo poranili sa odlaskom :) Otišli smo krajem marta i sačekao nas je visok vodostaj, rode na sve strane, ne previše ljudi ali i lokalci nespremni da zarade novac iznajmljujući nam čamce.
Na stranu naš loš tajming, Koviljsko-petrovaradinski rit je jedno od onih mesta gde možete osetiti delić atmosfere koja verovatno vlada u Amazoniji. Prostire se na oko 5 hektara koji su isprepletani ostrvima, rukavcima, šumama i nasipom sa jedne strane, ka Kovilju. Veći deo područja je takav da se vodostaj prirodno menja u odnosu na nivo vode u Dunavu, odnosno često će delovi ostrva i šume biti pod vodom u prolećnim mesecima. Nemojte da vas fotke zavaraju, iako kolorit može da podseća na jesen, u pitanju je rano proleće!
Koviljsko-petrovaradinski rit bi trebalo da je jako sličan rezervatu Gornje podunavlje, koji je takođe ostavljen kao originalno plavno područje oko Dunava, dok je većina drugih površina uz Dunav isušena i pretvorena u oranice.
Krčedinska ada, o kojoj sam pisala, suštinski predstavlja deo ovog rita, iako je od njega odvojena rukavacem pa se tehnički može smatrati posebnom celinom. I da, na Krčedinskoj adi ima domaćih životinja, dok ovde dominiraju barske ptice. Ako ste ljubitelj ptica, ovde ćete definitivno uživati.
Do Koviljskog (pisaću skraćeno) rita se dolazi lakše nego do Krčedinske ade. Odete do Kovilja (samo pratite navigaciju) i onda prođete nekom od ulica ka Dunavu i čim stignete do vode, tu ste. Odmah ispod naselja imate šetalište ali se možete odvesti i do kraja asfaltnog puta gde su pecaroši locirani, pa odatle nasipom krenuti u šetnju i zavlačiti se u šumu gde vam to teren i prisustvo vode dozvoli.
Ukoliko budete u prilici da iznajmite čamac budite oprezni prilikom vožnje jer smo čuli da se čak i lokalci nekad izgube u lavirintu rukavaca na koji nailaze. Dakle, nemojte daleko i bacajte kamenčiće za sobom :)
U blizini samog naselja nalazi se prirodna veza sa ostrvom preko puta, koja je u letnjim mesecima prohodna. Kada smo mi bili, bila je pod vodom ali se moglo videti gde će nastati.
Jedan od osnovnih utisaka vezan za Koviljski rit meni su svakako bile rode. Već dok smo ulazili u naselje kolima primetila sam da na svakoj (ali bukvalno svakoj!) banderi postoji gnezdo i iz većine su već gvirili mali. Nikada u životu nisam videla ovoliko roda na jednom mestu! :)
Kada iz naselja krenete tim asfaltnim putem ka mestu gde su ribolovci (zapravo vozite nasipom), sa desne strane će vam biti velika stepa sa puštenim konjima. Meni je ovaj predeo ličio na Mongoliju, u kojoj nikad nisam bila, ali eto, zamišljam je tako nekako. Samo čistije :)
Na izlazu iz Kovilja nalazi se veliki manastir, pa ako ste zainteresovani možete ovo dodati vašem izletu.
Ovako izgleda deo kada se nasipom krene ka Dunavu. Ova poplavljena šuma će vam biti sa leve strane. Ako volite da fotkate refleksije, uživaćete!
Uglavnom, ukoliko volite da provodite vreme pored vode (a u letnjim mesecima obavezno ponesite neko srdstvo protiv komaraca) ovde možete bez problema provesti ceo dan u šetnji, posmatranju ptica a ako imate sreće i u vožnji čamčićem.
