Dvorac u Vlajkovcu je video svako ko je ikada išao za Vršac putem iz Pančeva a da možda nije ni primetio o koliko lepoj gradjevini se radi, pošto je glavni ulaz u dvorac okrenut ka parku koji se nalazi iza njega. Gledano iz kola, stvarno može da deluje da je u pitanju samo neki veliki objekat. Nekadašnja opština, recimo. Evo kako izgleda strana do ulice.
Možda po očuvanosti unutrašnjosti ne može da se poredi sa Špicerovim dvorcem, ali po arhitekturi svakako može.
Izgradjen je polovinom 19. veka i čak i za nas, ne-arhitekte jasno je koliko je projekat bio lep čak i kada posmatramo dvorac u polu-urušenom stanju u kakvom je danas.
Zvanično nije otvoren za posetioce, verovatno zbog bezbednosti, ali u trenutku kada smo mi bili tamo (april 2018), vrata su bila otvorena pa smo mi ušli i razgledali po unutrašnjosti ove velelepne građevine.
Unutra je i dalje mnogo originalnih ukrasa od kovanog gvoždja, ogromne kaljeve peći i po neki fragment mozaika na podovima. Imajte na umu da je jedan deo krova urušen pa se po samom dvorcu (koji se sastoji od prizemlja i sprata) krećite pažljivo i ne zavlačite se nigde gde vam deluje da postoji mogućnost odrona.
Što se istorije dvorca tiče, do Drugog svetskog rata je pripadao austrijskoj porodici Bisingen-Nipenbergm, tokom rata koristila ga je nemačka vojna komanda, a nakon rata je nacionalizovan i od tada su mu nekoliko puta menjane namene. Od 1973. predstavlja spomenik kulture od velikog značaja. Pronašla sam negde i informaciju da je dvorac trenutno u procesu restitucije.
Na sajtu https://www.dvorci.info/dvorci/bisingen/info.php možete videti kako je dvorac nekada izgledao i pročitati više o stilu gradnje i određenim specifičnim rešenjima koja su ovde korišćena.
Ono što je meni posebno zanimljivo jeste da je u sklopu dvorca bio i veliki park čija se lepota i kompleksnost i dalje naziru. Stare ilustracije kažu da je u dvorištu ispred dvorca bila i fontana kao i kanali sa vodom ispresecani drvenim mostićima i mnoštvom egzotičnih biljnih vrsta.
Ako svratite do dvorca u Vlajkovcu i ako ne budete u mogućnosti da uđete, ili vas ne privlači istraživanje polu-urušenih objekata, ne propustite da prošetate po parku koji se prostire iza dvorca. Stazica će vas odvesti do veštačkog jezera koje je mostićem spojeno sa objektom koji deluje da se koristi kao restoran (mada je i on bio zatvoren u trenutku kada smo mi bili) a ceo ambijent je zaista i dalje kao stvoren za uživanje i ispijanje kafe koju ste sa sobom poneli :)
Na kraju, evo i precizne lokacije dvorca, mada, primetićete ga na samom ulazu u selo Vlajkovac. Ako idete ka Vršcu, biće vam sa leve strane. Posetu ovom dvorcu možete lako da iskombinujete sa odlaskom na Vršački breg.