Koh Chang: egzotično ostrvo u sred Dunava

Koh Chang: egzotično ostrvo u sred Dunava

Za ovo ostrvo smo prvi put čuli nekih nedelju dana pre nego što smo ga posetili. Pre toga, iako smo više bili u Sremskim Karlovcima, čak i sa lokalcima, niko nam ga nije spomenuo. A nalazi se bukvalno preko puta! Koh Chang ili Majmunsko ostrvo ili Ostrvo na Dunavu su sve nazivi za jedno isto, prelepo, egzotično ostrvce na Dunavu koje ako niste do sada, obavezno planirajte da posetite što pre!

I dalje nisam sigurna da li je ostrvo nastalo potpuno prirodno, akumulaciom materijala koji nosi Dunav ili su ipak prvobitno postavljene neke branice koje bi zadržavale nanose (od različitih ljudi smo čuli različite verzije:)). Nije ni bitno na kraju.

Ostrvo postoji nekih 20ak godina, tokom tog vremena gusto je obraslo nekom vrstom vrba koje liče na bambus i stvarno doprinose utisku da ste na nekom egzotičnom, tropskom ostrvu jako daleko od Srbije. Doživljaj dodatno upotpunjuje i najfiniji svetložuti pesak koji prekriva celo ostrvo. 

Još jedna zanimljivost je da se ostrvo svake godine malo pomera. Dunav deo materijala sa “čela” ostrva u koje udara svojim tokom kada je visok vodostaj odnosi i premešta na “kraj” ostrva. Čuli smo da je ivica ostrva pre destak godina bila jako blizu Ajkuline vikendice (mesto gde će vas ostaviti čamac) a da je ceo deo pored koga ćete proći prilikom vožnje čamca, dok ne stignete do mesta za iskrcavanje,  nastao naknadno. 

Takođe, događalo se da tokom visokog vodostaja celo ostrvo nestane pod vodom. Ovo je verovatno jedan od razloga zašto na ostrvu nema čvrste gradnje i vikendica, a verovatno će tako i ostati :) Međutim, vodostaj direktno utiče i na površinu plaže koju posetioci imaju na raspolaganju. Ima dana kada se pojavljuju celo peščani sprudovi oko nekih delova ostrva i ima dana kada ih nema :)

Recimo, ova peščana plaža koju vidite uz severni deo ostrva na fotografiji iznad, je bila pod vodom kada smo mi bili tamo. Autor fotografije iznad je Slobodan Botoški, koji pravi odlične aerial fotke Srbije, zapratite ga na instagramu, nećete se pokajati :) 

Uglavnom, bilo tog peščanog spruda ili ne, ovaj deo obale je jako plitak i možete komotno da se šetate  oko severne ivice ostrva a da vam voda ne prelazi pola butina (ako ste oko 170cm ili više visoki :)) 

Preko puta Koh Chang-a se nalazi Koviljsko-petrovaradinski rit  pa ćete i ovde, kao i tamo, moći da vidite labudove, patke i još neke vrste rečnih ptica.  

Kako do ostrva?

Odakle god da idete, možete kao pin da stavite Hotel Dunav u Sremskim Karlovcima. Kada stignete do samog hotela skrenete desno. U produžetku se nalaze još 2 restorana. Ovde negde parkirajte. Postoji označen parking gde plaćate dnevnu kartu od 200 din ako se ne varam, i postoji deo uz sam restoran koji nije iscrtan i gde možete besplatno parkirati ako stignete dovoljno rano i još ima mesta. 

Evo ga pin odakle kreću čamci. Svakako možete pitati bilo koga iz restorana ako se ne snađete. 

Do ostrva voze dva čamca i njihovi brojevi su istaknuti tu oko restorana, ali evo ih i ovde:

Cena za vožnju je 150 din po osobi u jednom smeru do prve plaže. Vožnja traje jako kratko, nekih 5-6 min. Bilo je ljudi koji su sa sobom nosili prilično aksesoara :D i nisam videla da je to naplaćivano bilo šta više. Takođe, psi su dobrodošli, ni na čamcu ni na ostrvu niko ne pravi problem. 

Ipak, imajte na umu da ako ste sa sobom poneli gomilu hrane, pića i sl, prazne ambalaže bi bilo lepo da ponesete sa sobom nazad. Iako po ostrvu ima kanti za đubre, ja bih tumačila da su one više tu za ljude koji kampuju i borave danima na ostrvu. Stvarno je kulturno da ne ostavljate drugim ljudima da čiste za vama ako ste na ostrvu samo nekoliko sati. I, kad smo već kod toga, ostrvo je stvarno iznenađujuće čisto uzimajući u obzir broj ljudi koji smo mi videli tokom vikenda kada smo ga posetili.  

Kada otići 

Svakako vam se više isplati da poranite. Pogotovo vikendom. Prvi razlog je parking.  Drugi je to što onda nećete morati da čekate na red da uđete u čamac. Naravno, što ranije stignete duže ćete uživati u miru i tišini i praznom prostoru (makar na toj prvoj plaži koja kasnije postane užasno zgužvana). 

Takođe, ispostavilo se da postoji ograničenje broja posetilaca na ostrvu. Čuli smo da je broj 500 i da ovo ograničenje postoji za slučaj hitne evakuacije (ako se dogodi požar ili nešto slično). Tako da budite stvarno oprezni sa roštiljanjem (videli smo puno ljudi koji su spremali roštilj dok smo se šetali kroz ostrvo).

Ne znam ko vodi evidenciju broja ljudi na ostrvu, ali kada smo se mi vraćali (oko 4 popodne) čamci više nisu hteli da prevoze ljude NA ostrvo, iako je bilo onih koji su želeli da pređu. Prevozili su samo sa ostrva nazad na kopno. 

Dakle, poranite. Ili još bolje, ako možete, posetite ostrvo nekim radnim danom. To je naš plan za sledeći odlazak. 

Infrastruktura na ostrvu (hrana, piće, kampovanje)

U principu celo ostrvo je “podeljeno” na severni i južni kraj koji se prilično razlikuju. Čamac vas ostavlja na južnoj obali, blizu Ajkuline vikendice (vidite mapu zarad lakše orijentacije). Na ovom delu ostrva se nalazi Ajkulina vikendica :D koja je samosulužni bar na plaži u kome možete pojesti mekike :) Ne znam ima li još nečega ali mekike sam videla :)

Ovako je bilo 10 ujutru kada smo se mi iskrcali :)

Na ovoj strani ostrva je velika peščana plaža, idealno je za decu, Dunav je plitak u priobalju i najveći broj ljudi zapravo ostane na ovom delu ostrva.  

Ako produžite desno naići ćete na putić koji vas vodi kroz ostrvo. Budući da je celo ostrvo dugačko ispod kilometra, pešačenje sa jedne na drugu stranu ostrva traje 10ak minuta. Ali, kakvih 10 minuta! Ova staza kroz ostrvo je prelepa! 

Na suprotnoj strani ostrva (severnoj) atmosfera i ambijent su prilično drugačiji. Ovde je mnogo više hlada, plaže su male, sve je mnogo intimnije a pritom se na ovom delu nalazi setup za festival koji se već 6 godina organizuje u julu. U centru ovog dela nalazi se pravi plažni bar (iako tehnički nije na samoj obali) a atmosfera koja vlada ovde će vas stvarno teleportovati na neko daleko egzotično chill ostrvo.

Na ovoj strani u baru ćete moći da kupite piće a od klope jedina opcija su palačinke. Dakle, ne bi bilo loše da ponesete malo vode i hrane sa sobom :)

Već sam rekla da po ostrvu postoje kante za đubre. Postoji i nekoliko toaleta. Za ljude koji kampuju obezbedjena je tehnička voda i mogućnost punjenja mobilnih telefona. 

Kampovanje se naplaćuje 100 dinara po osobi po danu radnim danima i 200 dinara danima vikenda. Najveći broj šatora je lociran levo i desno od staze kroz ostrvo ali i pred sam bar koji se nalazi na severnoj strani ostrva. 

Elysium island festival 

Ukoliko ste ljubitelj Goa Trance muzike (ok, možda ne samo GOA i možda ne samo TRANCE, ali ja se toliko malo razumem u elektronsku muziku da kad mi je Valentin rekao da je to najviše Goa Trance, ja neću da rizikujem da kažem nešto drugo :) i pogrešno) onda možda već znate za ovaj festival. 

 

Organizuje se krajem jula, na nekoliko bina koje su entuzijasti koji se bave organizacijom festivala sami izgradili. To su prelepe zanimljive konstrukcije od drveta i trske koje ćete videti šetajući severnim delom ostrva. Iz bara koji se nalazi na severnojs trani sve vreme ide neka prijatna muzika (opet kažem, ja se stvarno ne razumem u elektronsku muziku, jedino što mogu da vam kažem je da mi nije smetala). 

Za više informacija o festivalu bacite pogled na njihov sajt

Elysium Island Festival

Ili ih zapratite na Instagramu:

Elysium Instagram

Ako planirate da sledeće godine posetite ovaj festival, imajte na umu da je zbog ograničenog broja ljudi na ostrvu, ograničen i broj karata koje se puštaju u promet pa se na vreme obezbedite. 

 

Uglavnom to je to, ljudi. Ako uspete da odete do kraja ovog toplog septembra, idite obavezno. Ako ne, stavite na spisak da ne zaboravite za sledeće leto. Ovo ostrvo će vam pružiti prilično dobru simulaciju dalekih egzotičnih mesta, a samo je na sat od Beograda i još manje od Novog Sada. 

No comments yet. Be the first one to leave a thought.
Leave a comment

Leave a Comment