Moje iskustvo sa Mišovićem: epidural vs subdural

Moje iskustvo sa Mišovićem: epidural vs subdural

Evo ga jedan tekst isključivo za ženski deo posetilaca sajta. Pišem o mom iskustvu sa epiduralom u porodilištu Dragiša Mišović. Ako ne planirate da se porađate uskoro, preskočite tekst, samo ćete izgubiti vreme ;)

Prvo, oko epidurala sam se BAŠ dugo premišljala. Prvo, zbog epidemije su ukinuli vođene posete porodilištu kao i informativne razgovore sa anesteziolozima a meni je baš trebalo da iz prve ruke, od anesteziologa, saznam sve detalje i rešim nedoumice koje sam imala.

Sa jedne strane, apsolutno ZA epidural mi je bila činjenica da je to primena nauke u funkciji olakšavanja jednog izuzetno bolnog procesa. Svi koji me znaju znaju da uglavnom donosim vrlo racionalne odluke, što bi u ovom slučaju bilo biranje manje bolnog toka porođaja (jer što bi bolelo ako ne mora da boli?) Dodatno, tokom trudnoće sam većinu lekara/ginekologa sa kojima sam se susrela pitala za stav, svi osim jedne doktorke su bili za epidural.

Ogromno NE mi je dolazilo zbog ljudskog faktora i mog ogromnog nepoverenja u stručnost kao i motivisanost ljudi da rade svoj posao kako treba. Što se stručnosti tiče, statistički je najverovatnije da će vam zapasti neki prosečan anesteziolog, jer je većina ljudi u svim profesijama… pa, prosečna. Naravno, šanse da dobijete lošeg ili izuzetnog su proprcionalno manje.

S druge strane, i najbolji, a kamoli prosečan anesteziolog može da ima loš dan, da je nervozan, da porođaj krene na kraju smene, da je umoran, dekoncentrisan i td. Sve su to ljudske stvari. Ali su baš bitne jer taj, potencionalno umoran i nervozan lekar treba da vam zabode iglu u međupršljenski prostor kičme. I to prilično precizno.

Uglavnom, na kraju sam prelomila ZA epidural jer u slučaju prirodnog porođaja verovatno (čitaj: sigurno) ne bih imala mogućnost da kroz ceo proces prođem bez indukcije jer u našim porodilištima ne postoji „luksuz“ da se žene poradjaju po 20 sati (ako može brže), da za to vreme šetaju okolo, tuširaju se, istežu na pilates loptama, da im to vreme podršku prućža partner ili dula i sl. Takođe, insistiranje na porodjaju u isključivo ležećem položaju koji jedino olakšava posao doktorima a bebi i porodilji oduzima najveću pomoć – gravitaciju, mi je do te mere apsurdan da sam se ipak odlučila za bezbolnu verziju.

Dok sam ležala u porođajnoj sali prikačena na ctg, infuziju, i aparat za pritisak, dali su mi da pročitam flajer o epiduralnoj anesteziji i potpišem da se slažem da je dobijem. Flajer je jasno naglašavao da epiduralna anestezija otkalanja/umanjuje bol uz zadržavanje osećaja kontrakcija a posebno napona.

Budući da mi kontrakcije još uvek nisu bile jake i relativno lako sam ih podnosila, pitala sam da li mogu epidural da dobijem kasnije. Odgovor je bio ne.

Ubrzo nakon primljene anestezije prestala sam da osećam kontrakcije u potpunosti. Nedugo zatim osetila sam blagu utrnulost u nogama. Ovo mi je delovalo kao da sam možda dobila veću dozu anestezije nego što je trebalo. Požalila sam se anestetičaru, na šta je on odgovorio nekom duhovitom doskočicom i rekao da dok mogu da pomeram noge sve je ok. I onda sam ja sve vreme mrdala noge da proverim je l sve ok, pošto je osećaj utrnelosti bio prisutan od tada pa nadalje, sve vreme.

Nekoliko sati kasnije doktor, nakon pregleda kaže da bi mi dao još jednu dozu epidurala. Na ovo mu ja odgovorim da apsolutno ne osećam nikakve bolove, da su mi noge i dalje utrnule i da mi apsolutno ne deluje da mi je potrebna druga doza anestezije.

Na ovo doktor nešto duhovito odgovori (izgleda da sam upala u smenu sa duhovitim ljudima, pošto su i doktor i anestetičar bili jako spremni na šalu, čak i na ozbiljno postavljena pitanja), dobaci sestri da zove anesteziologa a ka meni se okrene i kaže da kada dođe anseteziolog kažem kako su kontrakcije već postale bolne i epidural prestaje da deluje (?!)

Dolazi anesteziolog (ustvari da budem precizma: anestetičar. Anesteziolog je zapravo lekar koji insertuje iglu, a anestetičar posle samo prikači dozu anestezije koju mu je lekar rekao i obilazi pacijenta i proverava kako je sve) posle 10ak minuta, i ja mu ponovim da me ništa ne boli i da kontrakcije vidim samo na CTG-u i da se i dalje se ne smanjuje osećaj utrnulosti u nogama i da mislim da je druga doza anestezije sasvim nepotrebna. Na ovo dobijam odgovor kako doktor vodi porođaj i ako je doktor rekao još anestezije, on mora da je da :/
I tako dobijam još jednu celu dozu anestezije.

Napokon, još par sati kasnije, čujem od babice da se porođaj jako približio (odnosno, da budem precizna – treća faza porođaja). Okrenem se ka CTGu vidim kontrakcije ali apsolutno NIŠTA ne osećam. Pitam lekara hoću li osetiti napone kada se pojave, on samouvereno odgovara da naravno da ću ih osetiti.

I, pogađate, naravno da NISAM.

Nisam osetila NIŠTA. Nisam osetila kontrakcije ni napone niti sam imala bilo kakav osećaj kako bih mogla da guram bebu tokom porođaja. Udisaji i naprezanje su išli uz gledanje na CTG i znak lekara ili babice da „Sad treba da udahnem i guram“.

Neko bi rekao kako je super što sam imala potpuno bezbolan porodjaj… Ali. Kombinacija mog potpunog nedostatka bilo kakvog osećajna, njihove, pa, histerije nakon nekoliko napona koji nisu izbacili bebu je dovela do toga da je beba rođena uz pomoć vakuuma.
Srećom, sve je prošlo ok. A moglo je stvarno da se iskomplikuje.

Uglavnom, nakon mog dolaska kući i priče sa ljudima koji se malo bolje od mene razumeju u anstezije kao i mog naknadnog istraživanja, ispostavilo se da ono što sam ja dobila nije bio epidural već subdural.

Razlika je u dubini uboda igle. A ta dubina se meri u milimetrima ili čak i manje. Jedno se koristi za obezboljivanje porodjaja (epidural) i tada se koristi plići ubod, drugo se koristi kod operacija kuka ili kolena, i tada ide dublji ubod igle u međupršljenski prostor. Vidite ilustraciju ispod, prilično je jasno.

fotka preuzeta sa https://www.researchgate.net/figure/Schematic-view-of-spinal-and-epidural-anaesthesia-CSF-cerebrospinal-fluid_fig3_41423297

Kako znam da sam dobila subdural? Prvo, jedan pokazatelj je potpuno odsustvo bilo kakvog osećaja tokom porođaja. I, drugo, ubrzo nakon što se porođaj završio a ja ležala još uvek u porođajnoj sali panično sam shvatila da mi noge više nisu utrnule već da ih uopšte ne osećam. Ali uopšte.

Pitam lekara koji me je porađao je l to normalno, on kaže moram da pitam anesteziologa. Anesteziologu se u međuvremenu završila smena. Pitam babicu. Ona kaže ok je to, proći će za 5-6 sati. PET – ŠEST SATI!!! Ja reko šalite se, ma kakvi, kaže ona. I nije se šalila. A to što je babica tačno znala satnicu za oporavak mi govori da im se ovakvi slučajevi događaju relativno redovno.

Long stoty short, nakon 5-6 sati stvarno je lagano krenuo da se vraća osećaj a nakon 8-9 je sve bilo sasvim normalno.

Uglavnom, čemu ceo ovaj tekst sad? Pa, za sve one koje tek čeka odlazak u neko od naših porodilišta i korišćenje epiduralne anestezije, imajte na umu da neprecizno dat epidural postaje subdural. Subdural u principu vama ne može da smeta ali posledice nemanja osećaja tokom porođaja mogu da budu opasne za bebu. Ja bih da sam ovo znala pre porođaja, insistirala da sa anesteziologom razmenim par rečenica pre nego što će mi zabosti iglu i stavila njemu ili njoj do znanja da znam da postoji razlika, da sam čula da se događa da se epidural ne daje precizno, da znam šta su posledice i pitala anesteziologa da li je siguran da će mi ispravno aplicirati iglu.

Naravno, ovo može da ne znači ništa, ALI, minimalno poznavanje ljudske psihologije mi govori da bi u ovom slučaju anesteziolog verovatno malo pažljivije i sa više preciznosti (ako uopšte ima neophodno znanje a i veštinu) pristupiti apliciranju igle jer će mu delovati da ispred sebe ima nekog ko se malo više razume u problematiku anestezije od većine drugih pacijenata koji ne pitaju ništa.

To je to. Nemam šta više da vam kažem. Iskreno se nadam da će vama koje tek čeka odlazak u porodilište sve biti jednostavno i dobro i da ćete 2 dana kasnije iz porodilišta izaći sa pozitivnim utiskom, ne nužno zbog iskustva iz porodilišta koliko zbog smotuljka koji ćete sa sobom poneti. Na kraju krajeva, porodilište je mesto koje napuštate nakon 48 sati, nije ni toliko bitno da sve bude prijatno, sve dok iz njega izlazi više vas nego što vas je u njega došlo :)

No comments yet. Be the first one to leave a thought.
Leave a comment

Leave a Comment