Rajac: kada ime planine opisuje planinu baš kako treba – mali raj

Rajac: kada ime planine opisuje planinu baš kako treba – mali raj

Gledano iz Beograda ka jugu, planine koje su vam najbliže su Avala i Kosmaj. Ako volite prirodu i gledate gde da zbrišete iz grada na dan, verovatno ste već bili na obe ove, jedva planine. Prve sledeće planine koje imate na raspolaganju su Rajac, Divčibare i Goč – sve slično udaljene od Beograda. 

Rajac

Za odlazak na Rajac Valentin je lobirao, da budemo pošteni, jedno 2 godine. Opet, da budemo pošteni, ja sam vrdala sa odlaskom tamo. Da stvar bude jasna, samo ja vozim pa demokratija u odlučivanju gde ćemo i nije baš uvek prisutna :D 

Uglavnom, Valentinova ljubav prema Rajcu (možda bi on trebalo da piše ovaj post?) rodila se tokom srednje škole, kada je sa planinarskim društvom Pobeda i svojim tadašnjim drugarima tzv “ekipom sa Rajca” odlazio na po nedelju dana u planinarski dom koji su svi nazivali kratko “kod Rajka”. Ovi redovni odlasci nisu se završili sa krajem srednje škole, nego su, verovali ili ne, trajali celih 10 i više godina. Kada se sabere, Valentin je na Rajcu bio više od 15 puta (nekada je odlazio i po 2x godišnje).

I tako, sve priče koje sam o Rajcu čula nisu se ticale same planine već koliko je njima super bilo na tim zimovanjima, kako su se muvali, krišom pili alkohol, gubili se u magli tokom šetnji i sl. Jasno da sam Rajac povezala sa Valentinovim nostalgičnim sećanjima i delovalo mi je da planina nije ništa posebno pa samim tim nisam nekako ni imala želju da idem. A i bilo mi je fino da mu sećanje na Rajac i tinejdžerske dane ne preklopi svež odlazak u potpuno drugim oklonostima. 

rajac

Bilo kako bilo, ipak mi nakon Valentinovog istrajnog predlaganja Rajca odlučimo da odemo (vidite, ipak demokratija after all!), i to spremni da noćimo, sa sve psom! Jedva smo našli neki privatni pet-friendly smeštaj, jer po Valentinovoj priči, Rajko ne da ne bi pustio psa u dom nego bi verovatno i nas isterao sa sve njim. 

cveće rajca

Na kraju se ispostavilo da se mnogo toga promenilo, da Rajko više ne vodi dom kao i da su novi ljudi mnogo ljubazniji i prijateljskiji nastrojeni :) O tome kasnije. 

Uglavnom, evo šta sam ja naučila iz odlaska na Rajac. 

  1. Ne treba se oslanjati na utiske ljudi nastale pre više od 10 godina, pogotovo ako su utisci nastali u vreme kada lepota prirode nikako nije primarno interesovanje osobe.
  2. Ljude uvek treba pitati u kom godišnjem dobu i po kakvom vremenu su posetili određenu lokaciju, pošto ovaj faktor i te kako utiče na percepciju određenog mesta.
  3. Nemam treću stavku ali mi je čudno da ostavim samo dve tačke. 

laja, rajac

Rajac je PRELEP. Ispostavilo se, pored toga što se Valentin tada, pre XY godina, nije obazirao na prirodu, da je gotovo uvek odlazio ZIMI kada je sve pod snegom ili LETI kada je sve žuto i spaljeno.

rajac

Ljudi, Rajac je predivan. I verujem da je u proleće dobio ime koje nosi. To je jedno prostranstvo pitomih pašnjaka sa rasutim drvećem po sinorima, koktel listopadnih i četinarskih šuma koji mestimično zaliči na primorje sa kamenitim tlom i niskim borovima, pa vas onda ostavi bez daha sa malim planinskim rečicama. Uz sve to, tu i tamo naiđete na neko staro domaćinstvo gde bukvalno deluje da ste se vratili kroz vreme, samo što nije etno selo namešteno za turiste nego ljudi tu zapravo žive. Pa vam ti ljudi u vunenim džemperima i čizmama koji hoće malo da popričaju, ali ne bi da vam smetaju, oboje ceo dan nekom težinom, lepotom i toplinom.

Eto kakav je meni bio Rajac.  Ovo je još jedno mesto gde ćemo se sigurno vraćati.

A, sada tehničke stvari :)

Kako stići?

Ranije, Iz Beograda, do Rajca trebalo je oko 2 sata. Ide se Ibarskom (I dont like it), posle Ljiga se skrene desno, ima malecki putokaz, onda posle nekog malog mostića desno i onda pravo kroz Slavkovicu do planinarskog doma. Navigacija će ovde raditi bez problema. Parkirajte ispod doma, tamo je veliki parking. 

Edit 2020. Pošto je u rad pušten novi autoput (nazvan po nepostojećoj istorijskoj ličnosti Miloš Veliki), do Rajca je iz Beograda potrebno malo više od sat vremena! Zaboravite na Ibarsku. Doduše, putarina u jednom smeru je 250 din, ali se stvarno isplati. Ovo je značajno približilo Rajac i učinilo ga legitimnom opcijom za spontan vikend odlazak iz grada.

Ako noćite, gde noćiti?

Rajac može i u danu da se poseti, zavisi koliko dugo planirate da hodate, koliki je dan (obdanica) u vreme kada ga posećujete, koliko vam teško pada da umorni vozite i sl. Mi smo u proleće 2019. odlučili da prenoćimo a ovog proleća (2020) smo u danu otišli i vratili se. 

rajac

Na netu ima da se nađe privatnih smeštaja, mi smo izabrali jedini koji smo našli da je bio pet friendly. Međutim, ispostavilo se da je došlo do nesporazuma u dogovaranju i taj smeštaj je otpao kao opcija u trenutku kada smo se mi već približavali planinarskom domu. Long story short, u planinarskom domu se promenila “uprava” i uz Valentinov šarm a i Lajinu slatkost (verujem da su nam i njene male dimenzije išle u korist) dozvolili su nam da prenoćimo u domu.

rajac

E, sad. Dom. Ako vam nije bitno kakvi su uslovi za noćenje, dom će vam biti super. Iskreno, meni nije bio. Cena jeste jako povoljna (čini mi se 900 din po osobi) ali…. 

  1. Prvo, kada smo mi bili nije radilo grejanje i ja sam se bukvalno SMRZLA. Ako idete kada je toplije vreme, ovo verovatno nije bitna informacija a moguće i da je problem bio samo privremen. 
  2. Dobićete čiste posteljine ali ta ćebad koju treba da stavite u čiste navlake mislim da verovatno nisu oprana jedno 15 godina. Ne preterujem.
  3. Ne dobijate peškire. Nije veliki minus, samo da znate da ponesete.
  4. Spratno kupatilo. Opet, nije deal-braker ali da znate.  
  5. U sobama nema utičnica za struju. Makar u onima u kojima smo mi bili. Ovo je već ozbiljan problem budući da treba da napunite telefon, baterije za aparate i sl, i sve to možete da uradite samo u hodniku ispred sobe. Meni je ovo bio problem jer stvarno ne mislim da je ok ostavljati bilo šta od skupe tehnike bez nadzora, u zajedničkim ili prolaznim prostorijama. Ikada. To je kao da sami tražite problem. 
  6. Hrana je bila super kao i osoblje. Devojka čija porodica sada vodi restoran u okviru doma (dom i dalje pripada Pobedi) je jako ljubazna i predusretljiva. Ako odlučite da noćite i trebaju vam informacije o popunjenosti smeštaja u domu, možete je kontaktirati preko njenog instagram profila @anggellai i dogovoriti se oko ostanka u domu. 

Inače, ja možda stvarno nisam merodavna da procenjujem uslove u planinarskim domovima budući da sam tokom celog života bila u… dva takva smeštaja. Valentin i Irena sa bloga TamoVamo tvrde da je dom na Rajcu jedan od boljih u kojima su bili. Moguće da ja samo imam visoka očekivanja. Ili sam razmažena. 

rajac

Kada otići?

Mi smo bili krajem aprila 2019. i sredinom maja 2020. i vidite na fotkama kako je bilo. Verujem da je do kraja maja prilično zeleno i lepo. A kada je godina kišna kao ova, verovatno će je veći deo juna sve zeleno.

rajac

Valentin kaže da zimi pejzaž baš varira u odnosu na to ima li snega ili ne. Sa snegom je lepše ali i mnogo teže pratiti pešačke staze.

Leti, opet isti izvor :), kaže da svi ovi pašnjaci požute i ne bude toliko prijatno za hodanje jer veliki deo staza ide preko livada i pašnjaka koji nemaju hlada. 

Šta smo obišli?

Prošle godine smo krenuli oko 7h iz Beograda, stigli tamo oko 9h, dok smo popili kafu u domu na pešačenje smo krenuli oko 10h. Nismo išli peške od doma već smo se odvezli glavnim putem još jedno 1-1,5 km asfaltom koji ide kroz vikendice da izbegnemo pešačenje po asfaltu. Kola smo ostavili kod putokaza (vidljiv sa glavnog puta, iz kola) koji kaže da je Subovor desno. Trek na mapi kreće od tačke gde smo parkirali.

rajac

Prvi put kada smo bili pravi smo kružnu turu: pl. dom – vrh Rajca – Dobre vode – vrh Šiljak – vrh Suvobora – selo Polom – pl. dom. Trek je dug oko 20 km. Nije tehnički zahtevan ali kondiciono jeste. Ovaj trek je prikazan crvenom bojom na mapi. Imajte na umu da ovaj deo staze pratite orijentaciono, skicirala sma ga po sećanju, moguće da nije savršeno precizan ali će vam dati dobru orijentaciju kuda da se krećete. 

Ove godine smo zbog kišnog jutra na Rajac stigli tek oko podneva pa smo pravili kraći trek, odnosno, od vrha Suvobor smo se vratili do Dobrih voda pa odatle Vučjim trkalištem preko vrha Rajca opet do planinarskog doma. Ova staza je prikazana plavom bojom na mapi. Ova staza je oko 16km, lakša je i sve vreme ste u prirodi dok se prvom stazom deo pešačenja krećete kolskim putem. 

Za Rajac vam ne treba nikakav posebna oprema. Ubacite kabanicu u ranac za svaki slučaj i bilo bi idealno da imate vodonepropusnu obuću. Što se tiče vode, rezerve možete dopuniti na Dobrim vodama. 

Nezgoda sa Rajcem je što svuda ima staza koje se odvajaju u raznim smerovima a markacije i putokaza i nema baš a često nema uopšte. Ovo je bilo stvarno frustrirajuće. 

rajac

Mi nismo imali offline mapu prvi put kada smo išli, a gps nam se gubio tako da smo i malo lutali napred-nazad na određenim raskrsnicama. Ispostavilo se da Valentin zapravo i posle 10 godina na Rajcu i dalje ne zna staze. Dakle, za razliku od nas, krenite na Rajac sa punom baterijom, offline mapom i učitanim trekom. 

rajac

Deo od doma do vrha Rajca (848m) je prilično blizu i nije ništa posebno. 

Od vrha Rajca ka Dobrim vodama je predivno. To je deo sa pitomim pašnjacima čije je tlo puno nekih malih ptica koje izleću iz trave sve vreme kako hodate. Pogled već puca na sve strane i teren je prilično ravan. Moj utisak o Rajcu bio je kao da sam sve vreme na nekoj visoravni jer zapravo nismo bili okruženi šumom koja ograničava pogled. 

dobre vode rajac
Dobre vode

U Dobrim vodama, gde se nalazi izdvojeno odeljenje planinarskog doma, možete da se odmorite i dopunite vodu na izvoru koji se nalazi iza kućice. Od Dobrih voda idete dalje uzbrdo.

Ovde već počinju da se javljaju četinari i pejzaž se polako menja. Mi smo napravili malo skretanje sa glavnog treka (jedna od onih situacija, kojih smo imali prilično, da naiđemo na račvanje staze, oba puta koja vidimo su obeležena a ni jedan ne kaže kuda vode) i završili na vrhu Šiljak.  De-tour ka Šiljku je prikazan žutom bojom na mapi.  Evo fotke sa Šiljka. Možete preskočiti ovaj de-tour ako biste da skratite trek. 

vrh šiljak rajac
Pogled sa vrha Šiljak

Vratili smo se na glavni put i odatle je bilo prilično jednostavno do vrha Suvobora. Ide se kroz prelepu četinarsku šumu.

rajac

Sa desne strane se pružaju ovakvi pogledi. 

rajac

Na vrhu Suvobora (864m) nalazi se prilično ružnjikav spomenik borcima iz Prvog svetskog rata. Ovaj ceo kraj je inače poznat i po tome što su se tu vodile prve bitke s početka rata. Pogled prelep na sve strane. Imate utisak kao da ste na mnogo višoj planini.

Prošle godine smo sa vrha Suvobora pratili putokaz ka Ravnoj gori pa smo relativno brzo skrenuli levo kod putokaza koji je usmeravao ka nekom zaseoku (zaboravila sam mu ime). 

rajac

Odavde smo uglavnom držali levo kad smo imali nedoumicu. 

Greškom smo došli do ovog dela Ravne reke. Pogledajte koliko je bajkolik predeo! 

Prateći reku nizvodno stigli smo do nekoliko starih domaćinstva u kojima još uvek neko živi. 

rajac

Ostatak treka ponovo prolazi kroz useve, pašnjake, pored po koje kuće i ceo pejzaž ponovo postaje pitom kao na početku. 

Drugog dana, prošle godine, napravili smo krug od 7-8km: Planinarski dom – izvor Čanak – Rajska staza – pl. dom.

rajac

Neću vam stavljati mapu za ovu stazu jer je se ne sećam precizno ali je to jedna od uobičajenih staza koliko sam shvatila, tako da možete pitati u Domu za uputstva :)

Veći deo ovog treka je kroz prelepu bukovu šumu koju na nekoliko mesta preseca rečica. Sam izvor smešten je u prelep ambijent a voda sa izvora je pijaća. 

Ako ste stigli do kraja ovog kilometarskog teksta, ostaje mi samo da vas pitam, gde ćete sledećeg vikenda? Ako već niste bili, neka vam Rajac skoči u sam vrh potencijalnih destinacija. 

No comments yet. Be the first one to leave a thought.
Leave a comment

Leave a Comment