Bosonogo hodanje

Iskustvo sa Ciciban patofnama

Teo je u periodu prohodavanja (ustajanja, oslanjanja na noge, hodanja uz nameštaj) uvek bio bos. Onda sam ja u nekom trenutku, kada je više hodao nego puzao, odlučila kako je vreme za patofne, kako bi bio „stabilniji“ i „da mu ne bude hladno“ ili koju god logiku da sam imala tada. Otišla sam i kupila mu neke Ciciban patofne, jer Ciciban je prosto brend još iz vremena kada smo mi bili deca, to prave Slovenci, to mora da je kvalitetno i dobro.

Još u prodavnici dok sam gledala patofne i pokušala da ih savijem, kažem prodavačici kako su malo krute, kaže ona pa znate, mora to malo da bude čvrsto, ali razgaziće se. Ja reko okej, možda stvarno hoće, otkud ja znam, žena prodaje obuću, valjda ona zna kako se ponaša obuća koju prodaje.

Kupim, donesem kući, obujem Teu, a on počne da hoda kao oni psi kojima ljudi obuju patike po prvi put. Bukvalno krene da gazi kao da nema osećaj za tlo ispod sebe. Skinem mu, bos hoda normalno. Obujem, ista priča.

Reko, mora da postoji neka druga opcija. U tom trenutku sam krenula da istražujem, čitam i učim o drugim opcijama i to je bio trenutak kada je krenula naše barefoot putovanje.

U međuvremenu, Ciciban je izbacio i svoju barefoot liniju, ali mi nismo probali njihove modele, pa ne mogu da komentarišem kakvi su (verujem da su bolji od ovih regularnih patofni).

Bosonogo hodanje

Ako počnete da istražujete o tome treba li dete da hoda boso, videćete oprečna mišljenja u okviru struke. Ako se udubite u argumentaciju, videćete da struja koja zagovara da deca što duže hodaju bosa, po raznim površinama – govori stvari koje imaju jako mnogo smisla.

U periodu prohodavanja trebalo bi da dete bude boso što je moguće više. Informacije koje dobije preko tabana mu omogućavaju da lakše održi ravnotežu i bude stabilnije tokom hodanja. Stopalo bez obuće ima punu slobodu pokreta i svi ti zglobovi koje imamo na stoplau mogu da vrše svoju funkciju, posebno u situacijama penjanja, podizanja na prste i sl.

Dobro je deci omogućiti da hodaju po što više različitih podloga: po pločicama, mekom tepihu, grubom tepihu, travi, betonu, parketu. Ovako deca uče kako treba da se kreću po glatkim, kako po hrapavim, kako po klizavim podlogama.

Naravno da ćete u periodu prohodavanja vi biti uz dete sve vreme i asistirati mu ako je potrebno ili je neka podloga posebno izazovna, ali poenta je da detetu pružite bogat senzomotorni nadražaj za stopala, kao što mu pružate i za šake.

Bosonogo hodanje po raznim podlogama, i prilagođavanje na njih, kod dece razvija sigurnost u sopstveno telo i njegove mogućnosti. Dodatno, bosonogo hodanje utiče na jačanje celokupnog stopala i pravilno držanje tela.

 Konvencionalna obuća

Obična obuća u kojoj smo svi mi porasli, na žalost, ima jednu ogromnu manu a to je da estetiku stavlja ispred funkcionalnosti. Funkcija obuće treba da bude u tome da zaštiti stopalo kada se kreće po podlozi koja nije bezbedna, zaštiti ga od povreda i izlaganju ekstremnim temperaturama. I to je to.

Obuća ne treba da menja položaj stopala (podizanjem pete) pa samim tim utiče na držanje celog tela, niti treba da gnječi i sabija (bukvalno) prste kako bi stali u neki izmišljeni oblik cipele. Đon treba da bude savitljiv i dopusti stoplu prirodne pokrete, umesto da se celo telo adaptira, hodom i držanjem, obući koju ima na nogama. 

Posledice nošenja konvencionalne obuće verovatno može da vidi svako do nas na svojim stoplaima ako ga uporedi sa stopalom deteta. Najočiglednija promena nastaje kod palca.  Konvencionalna obuća svojim oblikom, više ili manje gura palac na unutra, i približava nožnom kažiprstu. Ovo dovodi do krivljenja kosti koja prolazi kroz palac i pojavljuju se tzv čukljevi. 

Anatomska obuća

Jedna od starih preporuka bila je i da deca nose obuću sa anatomskim uloškom/tabanicom. Logika je bila da će nošenje ovakve obuće sprečiti pojavu ravnog stopala, koje loše utiče na držanje čitavog tela.

Ispostavlja se da je, u stvarnosti, upravo suprotno. Ako obuća ima deo koji gura svod stopala na gore i pruža mu potporu, mišići koji formiraju luk stopala nemaju priliku da jačaju i razviju se kako treba. Zbog toga, stopala koja su mnogo u anatomskoj obući zapravo imaju veću šansu da završe sa spuštenim stoplima.

Stopalo koje je boso, razvija sve svoje mišiće i tetive, koristi svaki element anatomije i teško da će završiti sa spuštenim svodom.

Deca koja su pretežno bosa kada obuju anatomsku obuću opisuju osećaj kao da imaju kamenčić u patici.

Barefoot obuća

Ima situacija kada deca ne mogu da budu bosa napolju (više o tome ispod) i kada jednostavno moramo da upakujemo njihova stopalca u neku obuću. Tada je najbolji izbor obuća koja ne sputava stoplao i što je moguće više pruža osećaj bosonogog hodanja.

Karakteristike barefoot obuće su sledeće:

- ravan đon: između pete i prstiju treba da postoji tzv. „nulti pad“,

- ravna tabanica: unutrašnjost patike ne sme da ima nikakve neravnine (poput anatomskog uloška),

-  fleksibilan đon: da omogućava lako savijanje stopala pri hodu, tračanju i svim ostalim pokretima,

- širok deo za prste: prednji deo barefoot obuće je asimetričan i ima naglašen deo za palac.

Uz sve ovo, važno je da „visina“ obuće bude odgovarajuća, za decu koja imaju visok ris. I, kao i inače, kupujte obuću koja ima gazište 10-12mm veće od stopala vašeg deteta u trenutku kupovine.

 Bezbednost

Čak i ako vaše dete nosi barefoot obuću, iskoristite svaku priliku koju možete, posebno u prvim godinama, da dete pustite (i ohrabrite) da hoda boso. Možete i da mu se pridružite. Jer, koliko god da je obuća mekana i fleksibilna, ona ipak ne dopušta stoplu sve one fine pokrete koje može da izvede boso. Ovo je posebno vidljivo u dečjim parkovima kada je neophodno penjanje uz razne penjalice.

Pre nego što dete negde pustite boso, van vaše kuće, proverite da li je prostor bezbedan. Da nema oštrih predmeta (komadi stakla, metala, žica...). Izujte se i vi da procenite da li je podloga previše topla ili hladana, ali imajte na umu i sledeću stvar pre nego ššto kažete „Ne možeš bos, prehladićeš se“.

Ako zanemarimo sada to da prehlade izazivaju virusi a ne bosa stopala, treba imati na umu da su dečja stopala obložena dodatnim slojem sala, koje ima funkciju da štiti stopalo.

Dakle, dete će mnogo lakše da se kreće preko oštrih i hrapavih površina jer ima sloj sala na tabanima koji vi nemate. Čak i ako se dogode neke povrede, mnogo će brže da zarastu i neće uticati na muskulaturu stopala.

Dakle, vaš osećaj za toplo-hladno neka vam samo bude orijentir, ali dozvolite detetu da se osloni na svoj osećaj i verujte mu ako kaže da mu nije hladno nešto što vama definitivno deluje kao da jeste.

 Zaključak o obući

Zato molim vas, pre nego što upadnete u iskušenje da detetu kupite neke preslatke male cipelice pokušajte jednom rukom da ih savijete. Ako vi ne uspete rukom, kako će dete uspeti to da uradi svojim malim stopalcetom? Pogledajte da li su je ravan đon. Ima li mesta za sve pristiće.

I podsećajte se da obuća ima primarno zaštitnu a tek onda estetsku funkciju.

U tom kontekstu, razmišljate li možda i vi da se prebacite na barefoot? :)