Babe: beskrajna polja šljake i ostaci rimskih rudnika

Verujem da ste svi čuli a neki verovatno i posetili Viminacijum, Felix Romulianu, Sirmium ili neki drugi lokalitet iz vremena Rimskog carstva. Zna se da je teritorija Srbije bila i te kako aktivna u prvim vekovima nove ere, a čak možemo da se pohvalimo, ni manje ni više, nego i jednim imperatorom koji je rođen na ovim prostorima.

Pored ovih poznatih lokaliteta po Srbiji su verovatno na sve strane rasuti ostaci iz rimskog perioda. Jedna od takvih lokacija je šira okolina Kosmaja, preciznije selo Babe. Ako ćemo precizno, radi se o lokaciji koja je između Parcana, Guberevca i Baba, ali ću zarad jednostavnije priče, govoriti o Babama, pošto će trek koji navodim ispod kretati iz tog sela. 

Za one koje zanima kratak istorijski intro: ova oblast je pripadala rimskoj provinciji koja se zvala Gornja Mezija i koja je periodu od I-IV veka bila jedan od glavnih rudarskih centara celokupnog Rimskog carstva. U atarima ovih sela iskopavane su rude olova i srebra. 

Ispod celog ovog kraja se verovatno nalazi mreža rudničkih hodnika i tunela, koji nikada nisu detaljno istraženi i označeni, iako sam negde pročitala da je ovaj lokalitet jedan od najznačajnih rudarsko-geoloških nalazišta iz vremena Rimskog carstva na teritoriji Evrope. 

Rudarska okna su na nekim mestima lako vidljiva i može im se prići (nisu označena, niti obezbeđena pa se ulaz u njih nikako ne preporučuje). Svakako možete da gvirnete sa ulaza. U principu, sve što će videti bilo ko ko nije arheolog jeste obična rupa u zemlji :) primer sa fotografije ispod je izuzetak, gde se vidi lepo označen ulaz u okno na kome su očigledno rađena neka istraživanja. 

Međutim ono što je specifično za ovaj kraj, jesu ogromna polja šljake (jalovine) koja su nastala tokom eksploatacije rudnika. Zbog tehnologije koja je tada bila dostupna rude su se topile na nižim temperaturama nego danas pa je u jalovini koja je ostajala nakon topljenja zapravo veliki procenat metala. 

Ova polja bukvalno deluju kao površina meseca. I danas, skoro 2,000 godina kasnije tek po neka biljka uspeva da se izbori sa naslagama šljake. Svaki put kada sam bila ovde pomislila sam kako ova polja predstavljaju gotovu scenografiju za neki wasteland film. 

Napokon, trek. Jedna zanimljiva šetnja je ova (vidi mapu ispod). Sa desne strane puta (ako dolazite iz pravca Sopota, gde ćete imati i veliko proširenje da parkirate auto) u strani brda nalazi se jedno rudarsko okno (vidi pinove na mapi za detaljnija uputstva). Prilično je obraslo i nije toliko lako vidljivo. Tuda desno videćete stazu kojom možete malo krenuti da istražite krajolik. Već na početku se vide značajne količine šljake po tlu. Na samoj mapi lako ćete po boji uočiti gde su locirani najveći predeli pod šljakom. 

Evo ga link ka mapi za prvi trek ili samo zaustavljanje. Obratite pažnju na pinove na mapi. 

Malo dalje niz put, sa suprotne strane asfalta se nalazi vodopad (ispod nivoa asfaltnog puta je, možda ga nećete videti sa ulice), koji je zapravo iz vremena korišćenja rudnika i imao je ulogu prilikom ispiranja rude.

Ovde možete zastati da bacite pogled na vodopad a uzbrdo u šumi ćete takođe videti vidljive staze kojima možete prošetati.

Trek koji mi uglavnom pravimo počinje još malo dalje niz put. Videti mapu ispod za tačnu lokaciju.  Parkirajte kola na sporedni put koji skreće desno sa glavnog, na krivini. Jedan predlog je da onda na prvoj raskrsnici na koju naiđete (posle nekih 200 metara) skrenete desno i odatle samo pratite stazu koja će vas, kroz predivnu šumu dovesti do polja šljake.

Ako vas bude zanimalo, šljaka se odatle prostire na desno pa možete ići obodom i istražiti dodatno ovaj potez. Na satelitskom prikazu mape možete lako uočiti šljaku da imate bolju orijentaciju. Imajte na umu da ako ste ovde u sred leta, jezivo je vruće zbog veće koncentracije metala u jalovini koja se dodatno zagreva. Mi se odatle obično vraćamo istim putem. 

Evo ga link ka mapi za ovaj trek. Obratite pažnju na napomene u pinovima. 

Mogući produžetak ovog treka je da kada u povratku dođete na ono početno račvanje na startu pešačenja, ne odete ka kolima nego skrenete desno. Odavde isto možete pratiti put ili se spustiti do rečice koja će vam biti sa leve strane i koja posle nekog vremena postaje idealna za hodanje po njoj tj koračanje sa kamena na kamen. Laja je uživala kada smo ovo radili. 

Pogledajte koliko je ovaj ambijent pored rečice predivan.

Inače, postoji ovde još trekova i staza, ako imate dobar gps, slobodno krenite po bilo kojoj stazi koju uočite u šumi i istražujte malo sami. Ako se plašite da ćete se zagubiti, pratite ove dve staze koje sam opisala i nemate o čemu da brinete :) Šuma koja vas vodi do šljake je čarobna od proleća pa sve do jeseni, staze po oba opisana treka su široke i utabane, lako prohodne i ne zahtevaju nikakavu posebnu kondicionu spremu. 

Za one među vama koji se razumeju u gljive, dodatni bonus može da bude i to što su ove šume bogate crnim i žutim lisičarkama. Sigurno ima još vrsta, ali za ove dve mogu pouzdano da tvrdim.