Ostrovica: vulkanska stena i pogled koji ćete pamtiti
Ostrovica (koristi se i naziv Ostrvica) se često pominje kao jedan od vrhova Rudnika ali je zapravo potpuno nezavisna, hm… planina? Ono što je nesumnjivo kod Ostrovice jeste njeno poreklo a to je da je nekada bila vulkan. Ovo je posebno lako uočljivo kada je gledate iz daljine i možete da sagledate ceo kupasti oblik koji bez dileme predstavlja nekadašnji krater vulkana.
Uglavnom, ako rešite da idete na Ostrovicu i idete iz pravca Beograda, krenućete da uživate mnogo pre nego što stignete na krajnju destinaciju.
Već posle Mladenovca kreću tipični šumadijski pejzaži, ali posle Topole predeli postaju predivni. I koliko god puta da sam prošla ovuda, imala sam isti utisak. Često smo idući ovim putem bili toliko oduševljeni da bismo samo parkirali kola pored puta i izlazili da malo šnjuvamo nekim sporednim putevima ili samo da fotkamo.
Dakle, ako ništa drugo, vozite polako i uživajte gledajući kroz prozor :)
Put od Topole do naselja Rudnik je skoro urađen i dobar je. Pred sam ulazak u naselje ima nekoliko lakat krivina, pa vozite pažljivo tu poslednju deonicu.
Mi smo na samom Rudniku (planini) samo jednom pešačili, uglavnom zato što bismo ostali na nekom od sporednih puteva oko Topole npr. u Jarmenovcima. Na mene Rudnik nije ostavio nikakav poseban utisak pa vam neću ni pisati o tom pešačenju. Verujem da naš konkretan trek nije bio najbolje što Rudnik ima da ponudi i da sigurno postoje lepše staze.
Tura koju smo mi pravili je počinjala i završavala se iza hotela koji se nalazi u samom u centru mesta. Tu takođe možete i ostaviti auto ako rešite da ipak istražujete Rudnik.
Ono o čemu želim da pišem i što jeste impresivno u ovom kraju svakako je Ostrovica. Ostrovica se nalazi nekih 6 kilometara od naselja Rudnik.
Dakle, ako ste pravili pauzu, nazad u kola, vratite se na glavni put, idite do vrha naselja i na raskrsnici skrenite desno. Trebalo bi da postoji mali improvizovani putokaz. Odatle samo pratite put do mesta gde ćete verovatno već videti parkirane druge automobile ili motore. Uglavnom, vozićete se do samog podnožja Ostrovice. Ona će vam biti sa leve strane i kada naiđete na nasuti put u sred livada koji ide levo pod uglom od 90 stepeni u odnosu na glavni, tu ste.
Ali evo i pina na mapi gde bi otprilike trebalo da vam bude krajnje odredište.
Napomene za maps. Na Gmapsu je Ostrovica upisana kao OSTRVICA (kao malo žensko ostrvo) i inače se oba ova naziva pojavljuju na internetu i to zna da stvori konfuziju. Na samoj lokaciji negde je napisano ovako, negde onako na putokazima ali budući da je Ostrovica naziv koji sam ja čula prvi put kada sam čula za ovu lokaciju, koristim njega.
Ostrovica se značajno razlikuje i od Rudnika i od celokupnog okolnog pejzaža. Kao što sam već iznad rekla, razlog je što je Ostrovica planina/vrh vulkanskog porekla i ima specifičan kupasti oblik, strme strane i nije obrasla visokom vegetacijom.
Najviša tačka je samo 758m ali garantujem da će vam delovati da ste se popeli na mnogo veću visinu. I zbog pogleda koji vas čeka na vrhu kao i zbog tehničke zahtevnosti staze.
Nekoliko napomena ako rešite da idete na Ostrovicu:
Na Ostrovicu idite SAMO kada je lepo vreme. Kišica, rosa, blag mraz i sl. mogu da učine poslednji deo uspona neprohodnim jer stene obrasle mahovinom mogu postati opsano klizave.
Ako se plašite visine, preskočite poslednji deo uspona. I dalje možete da uživate u prvoj polovini treka ali ni ne pokušavajte da osvojite vrh.
Ovde će vam značiti obuća koja ima dobar đon i ne kliza se.
Čak i ako nemate problem sa visinom, budite dodatno oprezni. Poslednji deo uspona je jako strm. Pre nekoliko godina su postavljeni metalni klinovi i sajle koji značajno pomažu pri usponu.
Inače, cela staza je jako detaljno označena i upućuje vas na najlakši put uz i niz Ostrovicu.
Evo ga i kratak video da vam bolje dočara koliko Ostrovica odudara od okolnog terena ali i kakav se pogled pruža sa vrha:
Na Ostrovicu smo išli više puta i svaki put se sa nama popela i Laja. Njoj je jurcanje po stenama iz nekog razloga bilo izuzetno uzbudljivo, mada je meni u nekoliko navrata srce zastalo kada je prilazila ivicama stena opasno blizu. Samo smo poslenjih par metara uspona koji je bukvalno vertikalan morali da je dodamo iz ruke u ruku jedno drugom kako bi i pas završio na vrhu!
Pogled koji vas čeka sa vrha Ostrovice, ako vas na vrhu zatekne vedro vreme, u najmanju ruku je vredan svog onog penjanja po stenama. A sam vrh je zapravo podeljen na dva platoa izmedju kojih se nalazi usek. Ako vam penjanje na desni (viši i veći) plato deluje izazovno, sasvim ćete lepo uživati u pogledu i sa ovog nižeg.
Ovo je fotkano sa suprotne strane od one kojom ćete se penjati pa je lepo i desno obrnuto :) Ali jesno se vide dva platoa na vrhu sa usekom iđmedju njih.
Što se istorijskog aspekta tiče, videćete dok se budete peli da je krajnji deo desnog (većeg) platoa zapravo ostatak srednjevekovnog (ili starijeg) utvrđenja. Ovde je svakako bila osmatračnica ili neka druga strateška tačka.
Dodatni predlozi:
Nazad se možete vratiti istim putem ili produžiti napred putem kojim ste došli i napraviti kružnu turu preko Bukulje i Aranđelovca.
Ako se vraćate preko Topole na Oplencu možete svratiti u restoran koji se nalazi u dnu kompleksa na kafu ili hranu. Terasa im je prelepa a celokupan enterijer i usluga i estetika deluju potpuno autentično i retro. In a good way :) A tekst o Oplencu stiže uskoro.
