Zagajička brda: Da je Hobit sniman u Srbiji, bilo bi to ovde
Ako želite da vidite mesto koje u proleće izgleda kao scenografija za Hobit film, ili kao Novi Zeland ili kao neka predivna bajka uživo… planirajte sledeći vikend za Zagajička brda.
Jeste li uopšte čuli za njih? Iskreno, moj prvi susret sa njima bio je pre nekoliko godina preko sajta https://nestvarna.blog/ (bacite pogled, Nebojša zaista obilazi nestvarno lepa mesta i dokumentuje odličnim fotografijama svoja putovanja). Od tada smo bili jedno 5-6 puta i znam da je ovo jedno od onih mesta koje ćemo sigurno posećivati i ubuduće.
Sam lokalitet nije veliki, i relativno brzo steknete utisak o krajoliku u kome se nalazite ali 1) teren oko vas je toliko impresivan da nećete prestati da se čudite i oduševljavate – makar je tako sa mnom i 2) u različitim godišnjim dobima stvarno izgleda značajno drugačije pa ćete ih retko videti u identičnom izdanju.
Verujem da će vas fotografije ubediti više od bilo čega što ovde mogu da napišem, ali evo. U pitanju su pitome, okruglaste peščane dine, ostrva u nekadašnjem Panonskom moru, visine oko 200m (dina gde je spomenik je najviša tačka cele Deliblatske peščare i iznosi 235m), a sada obrasle niskom stepskom vegetacijom i po negde šumom. Na obodu Brda možete videti trsku koja predstavlja preživele ostatke flore još iz vremena kada je po obodu brda bilo more.
Najbolji opis Zagajičkih mi je i dalje: magija uživo.
Gde su Zagajička brda, zašto ne znate za njih i kako da ih nađete?
Zagajička brda su smeštena na obodu Deliblatske peščare, u delu ka Vršcu. Najbliža naseljena mesta su im sela Zagajica, Grebenac i Šušara. Ako na maps-u ukucate Zagajička brda i uključite satelitski prikaz terena videćete kako se ova brda značajno razlikuju od terena koji ih okružuje i stvarno predstavljaju jedinstvenu geomorfološku formaciju u Srbiji.
Jedan od razloga zašto za njih niste čuli je što do njih nema puta (makar ne za obična vozila – traktori prolaze po obodu Brda a mogu im prići i terenska vozila), prilično su izdvojena i ušuškana između šume, peščare i ogromnih oranica sa svih strana.
Naš prvi pokušaj da posetimo Zagajička bio je jedna tragedija od neorganizovanosti i gluposti. Krenuli smo kasno, bez dovoljno vode jer smo loše procenili udaljenost, spalilo nas sunce, izgubili se usput, poveli psa koga smo onda nosili deo puta jer tek za nju sve to bilo prenaporno ali nas sve ove tehničke neprijatnosti nisu sprečile da nastavljamo da im se vraćamo.
Evo ih fotke sa te prve “avanture”. Laja je još uvek bila bebica, a nas dvoje očigledno neodgovornih dvoje odraslih. Završilo se tako što smo na kraju delili vodu svo troje :)
Dakle, mi smo grešili da ne morate vi :D Do Zagajičkih (za sada) znamo za dva puta kojima pristupate peške a oba su relativno laka i nezahtevna (i kondiciono i tehnički). Imajte ipak na umu da nigde ne postoji markacija za ove staze i trebalo bi da imate gps i mapu na telefonu jer ako idete prvi put, možete da se zagubite po svim tim livadama, njivama i kolskim putevima :)
Put 1: Prilaz pre Šušare
Prvi put je jedan od onih koje opisuje i Nebojša sa bloga Nestvarna mesta. Evo ispod i opisa za slučaj da vam štuca gps.
Idete glavnim putem ka Vršcu (iz pravca Beograda)
U Uljmi skrenete desno (skretanje pored male benzinske pumpe) produžite pravo kroz Izbište.
Čim izađete iz Izbišta idite na put koji pod 90 stepeni skreće desno.
Tim putem idete pravo do prve raskrsnice (raskrsnica je ovakva +). Levo i desno su kolski putevi ali sasvim prohodni KAD JE SUVO VREME. Vas zanima put levo. Put redovno koriste traktoristi i prilično je utaban. E, sad. Procenite sami u zavisnosti od stanja terena i vaših guma koliko vam se zalazi na ovaj put.
Mi smo sa Škodom fabiom (da imate referencu visine auta) išli skoro do kraja tog utabanog puta. Put postaje sve zarasliji kako idete ka kraju jer, logično, sve manje ljudi prolazi do njiva. Dakle, vozite dokle vam deluje da je prohodno i onda parkirajte negde u kraj. Nemojte ostavljati kola na putu jer ga seljaci koriste za prilaz njivama.
U zavisnosti koliko daleko odete kolima zavisi koliko ćete pešačiti do Brda. Na mapi iznad je crvenom bojom prikazan pešački deo staze. U principu držite levo na raskršćima (osim prvog) i trebalo bi da ubodete Brda bez problema.
Kada se popnete na visoravan, osmotrite predeo, trebalo bi da sa leve strane negde vidite meteorološki stub ili spomenik u obliku uske piramide. Tamo hoćete da stignete.
Tip: Imate na umu da ako idete u toku leta ovim putem nema baš mnogo hlada pa obavezno ponesite dovoljno vode i kačket/šešir.
Ruta 2: Prilaz posle Šušare
Druga ruta kojom smo išli skoro i koja je meni lepša od prve je ova. Kolima produžite do Šušare. Na kraju sela vas čeka putokaz (slika). Tu skrećete levo ka Zagajici i opet ista logika, idete utabanim putem dokle vam deluje da je sigurno a možete barem kilometar ili dva.
Kao i prethodni, ni ovaj put nije ucrtan na maps-u pa ne mogu da vam dam pravu gps rutu, ali sam nacrtala put kojim smo mi išli.
Na ovoj mapi je ruta počev od putokaza pa nadalje a pinovi daju dodatna uputstva. Svakako vam ne bih savetovala da na Zagajička idete bez telefona i gps-a.
Dakle, opet za slučaj da gps ne radi iz ko zna kog razloga, samo obratite pažnju na sledeće:
Brzo posle asfalta se odvaja put desno, vi ostajete na “glavnom” putu i produžavate pravo.
Sledeća raskrsnica je zapravo malo račvanje i vi ostajete pravo (ili tehnički, držite desno – mi smo ovde parkirali i nastavili dalje peške ali komotno možete produžiti do sledeće raskrsnice).
Na sledećoj raskrsnici parkirajte kola i produžite peške levo. Od prve raskrsnice do Zagajičkih je oko 4 kilometra od druge oko 3 ali je put jako lep za šetnju i taj deo puta je kroz šumu, tako da odlučite sami.
Pešački deo:
Trek od druge raskrsnice je prikazan crvenom bojom na mapi iznad. U principu, ako vam zakaže gps orijentacija je sledeća:
Ako parkirate kola na poslednjoj opisanoj raskrsnici i skrenete levo, kada izađete iz šume na njive idete desno i onda pratite put (koji je predivan, uživaćete).
Kada se put nakon blage uzbrdice uključi u drugi, pod 90 stepeni, idete desno. Sada ste već na visoravni i videćete lepo Vršački breg ispred vas i novi, promenjen pejzaž Vojvodine sa rasutim vetrenjačama po ravnici.
Sada opet skrećete desno na prvi put koji se bude odvajao. Biće manji od ovog kojim idete, ali ne brinite. Samo idite desno. Ako podignete pogled trebalo bi da u daljini vidite mali spomenik i meteorološki stub za merenje brzine vetra. Tamo idete. Odatle samo pratite put i za oko kilometar ste stigli u čaroliju :)
Spomenik na koji ćete naići na najvišoj dini je verovatno podignut tokom austrougarske vladavine na ovim prostorima i ima na sebi oznaku sa geodetskim podacima. Kad stignete na brda obavezno se spustite i u dolinu. Možete obići oko te centralne dine na kojoj je spomenik. Tek iz podnožja dine izgledaju nestvarno.
Može se dogoditi da u dnu sretnete nekog od pastira sa stadom ovaca ili kravama da se ne iznenadite što vidite još nekog.
Uglavnom, brda su meni najlepša u proleće, mada imaju određen šarm i u jesen. Pod snegom ih još uvek nismo videli. Za kraj, evo još jedne fotografije iz vazduha. Nestvarno, je l da?
