Krčedinska ada: kao safari, samo među domaćim životinjama

Krčedinska ada: kao safari, samo među domaćim životinjama

Krčediska ada je možda najbliža verzija safariju koji ćete naći u Srbiji. Ok, među domaćim životinjama, ali svejedno. Prilično je uzbudljivo i zanimljivo hodati kroz mangulice, konje, krave… a ako odete u proleće naići ćete na mladunce svih životinja što je dodatno divno :)

EDIT april 2020: Nekoliko dana nakon što sam objavila ovaj tekst, koji se zasnivao na našoj poseti od pre 2 godine, neplanirano smo juče ponovo otišli do Krčedinske ade. Evo nekoliko dodataka osnovnom tekstu ispod.

Vodostaj je ove godine bio mnogo niži pa je mnogo veći deo ostrva bio prohodan. I dalje je većina životinja skoncentrisana levo od mesta gde vas ostavi čamac, konji su i dalje na samom kraju, na delu ostrva najbližem mostu. Ove godine je bilo značajno manje mangulica a više krava i podolskih goveda i nije bilo toliko mladunčadi (mada ih je bilo), tako da ako želite da uhvatite puno malih životinja, idite sredinom maja. Sitne živine, kao sa slike ispod, nije bilo uopšte. 

Ako niste ranije videli mangulice, iznenadićete se :) Meni deluju kao cross-breed između svinje i ovce. Dolaze u zanimljivoj kolor paleti, od crnih, preko sivih do riđih a čak ima i šarenih. Mladunčad su im preslatka a kako rastu oni, tako im raste i dlaka koja se pritom i kovrdža…. i onda dobijete ovako nešto :D

Ali pogledajte ovu slatkost dok su još u minijaturnim verzijama!

   

Mangulice, pored Krčedinskle ade možete videti i u Bojčinskoj šumi (mada ni blizu ovoliki izbor niti ćete moći da ostvarite interakciju sa njima, ako ste za to uopšte zainteresovani), kao i u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Što se brojnosti tiče, definitivno dominiraju upravo na Krčedinskoj adi.  

Pored već pomenutih vrsta, videćete i podolsko goveče. Podolsko goveče je autohtona vrsta koju smo osim na Krčedinskoj adi videli samo još u Zasavici gde apsolutno dominira svojom brojnošću; tako da ako namenski negde želite da vidite podolsko goveče, idite u Zasavicu.  Inače, podolsko goveče je retka i prelepa životinja koja je ranije korišćena za vuču. Ima impresivne rogove kojima vrhovi deluju kao da su zamočeni u mastilo. Podolsko goveče takođe dolazi u raznim nijansama. Na Krčedisnkoj adi smo videli ovu žućkastu verziju dok je u Zasavici prisutna siva verzija sa još većim i zakrivljenijim rogovima.

podolsko goveče

Planirajte da ako vam se dopadne Ada, ili vam ostane vremena, možete posetiti i Koviljsko-petrovaradinski rit, koji se nalazi nizvodno, na desnoj obali Dunava, praktično počinje odmah posle mosta. Krajolik je sličan ali opet prilično drugačiji nego na Krčedinskoj adi, budući da tamo još uvek postoji originalno plavno priobalje uz Dunav (najčešće su ova područja isušivana i pretvorano u oranice) pa vegetacijom i izgledom podseća na prašumu :) Ovako nekako uglavnom izgleda Koviljsko-petrovaradinska strana Dunava:

Pre odlaska na Krčedinsku adu, ja sam imala neko naivno uverenje kako se radi o ostrvu gde se životinje, koje su nekako tu dospele, slobodno kreću i žive potpuno nezavisno do ljudi. Stvarnost je ipak malo drugačija.

Sve životinje koje ćete na Adi videti su zapravo nečije vlasništvo. Žigovi na bedrima konja ili stikeri (ne znam kako se zovu oni plastični privesci koje stavljaju životinjama na uši) zapravo govore o vlasniku životinje. 

Dakle, vlasnici stoke koji se nalaze na kopnu, suštinski tretiraju Krčedinsku adu kao veliku ispašu u toplim mesecima. Životinje se skelama krajem zime prevoze na ostrvo a vraćaju nazad pred hladne dane. Ne mogu celu godinu provesti tamo jer u zimskim mesecima kada se vodostaj Dunava poveća, može se dogoditi da celo ostrvo (koje je inače jako nisko u odnosu na regularan vodostaj Dunava) nađe pod vodom. Pogledajte koliko je niska visina obale u odnosu na vodostaj Dunava! Edit 2020: Vodostaj Dunava je sada bio jedno metar niži i sve one doline koje su bile potpuno poplavljene 2018, sada su bile prohodne za šetnju.

Ipak, ova pozadinska priča otkud životinje tu, i šta će im se dogoditi kada se vrate na kopno ne treba da umanji vaš doživljaj ostrva kada se nađete tamo. Zaista je jedinstveno iskustvo šetati ostrvom oivičenim Dunavom sa svih strana po kome se slobodno i u potpunoj harmoniji kreću različite životinjske vrste. 

Ovo je, ujedno, i podsetnik kako bi zoološki vrtovi trebalo da izgledaju. Naravno, ne pričam da tigrovi i antolipe treba da budu zajedno, više u kontekstu prostora i uslova koje životinje treba da imaju ako već moraju da žive u zatočeništvu zarad naše zabave. 

Kada smo mi bili, većina životinja bila je koncentrisana na najudaljenijem kraju ostrva, levo u odnosu na ono gde će vas ostaviti čamdžija. U nekom trenutku ćete naići na neki veliki objakat koji deluje da verovatno nastanjuju ljudi koji koliko-toliko nadgledaju životinje i brinu o njima, ali u trenutku kada smo mi bili sve je bilo pusto. Upravo iza tog objekta, dalje ka  mostu koji ćete videti nalazila se cela populacija konja, sa sve rastrčanim mladuncima i po nekom mangulicom koja se muvala među njima. 

 

Celu našu posetu Krčedinskoj adi obeležilo je to što smo u sred poponevne vreline na suncu naišli na maleno magare koje je delovalo da nije staro više od nekoliko dana (moguće da grešim u proceni ali je delovalo toliko minijaturno i krhko). Delovalo nam je poluživo i ošamućeno na tom suncu, bez hlada igde blizu i bez vode koju bi moglo da popije, nedovoljno jako da može da se ispravi na nogičice. Nakon većanja šta da radimo a da ne napravimo veću štetu od koristi i pošto smo utvrdili da u blizini nema životinje koja bi mogla da mu bude mama, a ni ljudi sa ostrva kojima bismo možda skrenuli pažnju, rešili smo da ga premestimo u hlad i damo mu ono malo vode što je nama ostalo. 

 

Kako do Krčedina?

Najbrže je autoputem iz Beograda, isključenje za Krčedin i Bešku. Navigacija bi trebalo da vas navede bez problema. Prođite kroz sam Krčedin i produžite u vikend naselje koje je na obali Dunava. Možete se spustiti i 7. putem (tehnički, skrenete na 6. pa se od njega odvoji 7. put) ali, iako je kraći, put je u mnogo lošijem stanju od 10. puta.  Tako da moja preporuka ipak odlazi 10. putu. Ima nekoliko velikih krivina, i propao je asfalt, ali je ipak bolji od 7. Kada Vam se pri dnu ulice pojavi odvajanje na levo, pod skoro 90 stepeni, skrenite na njega. To odvajanje će vas odvesti do parkinga ispred kafane koja ne radi (čini mi se da se zove Kod Makedonca). Jedan zlaz na Dunav je odmah pored parkinga, drugi je 50 metara napred, pored zelene kuće. 

Na početku svake ulice stoje table sa imenom puta. Spust do Dunava nije dug ali je u lošem stanju i vožnja je prilično truckava. Opet, da imate referencu za visinu auta, mi vozimo Škodu Fabiu i spustili smo se bez problema, mada stvarno mora lagano ako vam je stalo do kola :) Većina vikendaša silazi kolima do dole, tako da nećete imati problem, just take it easy.

 Žutom bojom sam ozačila deo ostrava koji smo mi otprilike obišli peške, ostatak je tada bio pod vodom. 

Kada smo mi odlazili za Krčedin, isključili smo se ranije sa autoputa pa vozili kroz mala mesta duž Dunava i dogodilo se da smo uhvatili uljanu repicu koja je tada bila u cvetu.

Inače, da vas ne zbuni, Laja je sa nama išla samo do Krčedina, tamo smo je ostavili, na njenu veliku žalost, kod prijatelja na čuvanju, dok smo mi prešli na ostrvo. 

Kako preko Dunava?

Nas je bilo troje i vožnju u oba smera smo platili 1000 din (proleće 2018. god). Čamcem nas je prevezao čovek koji tu ima vikendicu. Dogovorili smo se da ga okrenemo pola sata pre nego što ćemo krenuti nazad da dodje da nas pokupi. Mi smo bili tokom aprila, u vreme kad još nije krenula puna sezona i nije bilo toliko spuštenih čamaca u vodu. Leti, verovatno samo treba da dodjete do obale i neko će hteti da vas prebaci.

Saveti

– Zaštite se od komaraca pre nego što izađete iz kola. Na Adi nije bilo toliko strašno ali na krčedinskoj obali… Uh. Edit 2020: Komaraca nije bilo ni na obali ni na ostrvu. Ipak, ponesite nešto za svaki lsučaj. 

– Ponesite kremu protiv sunca ukoliko idete u prolećnim i letnjim mesecima. Ada mora da se prehoda a sve vreme ste na otvorenom i hlada gotovo da nema. Ima ispod vrba ako hoćete da sednete, dok hodate, nema hlada. Nama se koža danima oporavljala nakon nekoliko popodnevnih sati (nespremne) šetnje.

– Ponesite dovoljno vode a i hrane. Posebno vode! Na Adi nema prodavnica niti izvora pijaće vode.

– Super tip: ponesite šargarepu ili neko slično povrće koje biste mogli da dajete životinjama. Nama su vrlo radoznalo prilazili mali dlakavi prasići i njuškali nas i odlazili su pomalo razočarani što nemamo ništa za jelo (makar je meni tako izgledalo). Edit 2020: Poneli smo šargarepu ovaj put, ali budući da je inače ne jedu, većina životinja je prilazala, njuškala šargarepu ali onda nezainteresovano odlazila :)

 

Ako idete u rano proleće imajte na umu i to da ćete dok se krećete kroz ostrvo imati delove koji su pod vodom ili prilično natopljeni vodom pa bi obuća koja ne propušta vodu ovde bila jako korisna.

Smer kretanja: u zavisnosti od toga gde vas čamdžija ostavi (a verujem da ipak svi ostavljaju u sličnom delu ade) idete levo, ka mostu. Čika koji nas je prevozio je rekao da taj deo ostrva najpre postane suv a i da je tu najveći deo životinja i bio je u pravu.

NOT TO: Nikako nemojte voditi svog psa na ovaj izlet osim ako nije izuzetno poslušan. Na ostrvu je pušteno stotine životinja i prilično skladno funkcionišu tako zajedno. Pas kome će sigurno proraditi lovački instinkti, radoznalost ili strah, može da napravi samo problem. Niti ćete vi moći da uživate u ostrvu, životinje će biti preplašene, ptice sigurno nećete videti a i rizikujete da neka od velikih životinja povredi vašeg psa.

     

Edit 2020: Budući da smo uveče odlučili za jutarnji polazak na Adu, nismo uspeli da organizujemo da Laju ostavimo nekome. Poveli smo je ovaj put sa nama i bila je izuzetno poslušna i nije bilo problema. Mada, privlačila je pažnju i kada god smo prolazili blizu životinja videli bismo da pogledom više prate nju nego nas. I dalje bi mi savet bio da ne vodite pse sa sobom, a ako da, držite se malo dalje od životinja, za svaki slučaj. Pritom se na kraju ostrva, tamo gde su konji, ove godine nalazilo još 3 psa koji su bili pušteni. Nisu bili agresivni (osim lajanja u početku) ali su nas onda u stopu pratili ostatak šetnje, pa smo morali da ih teramo jer Laja nije bila posebno raspoložena za druženje sa njima. 

Photo update maj 2020:

2 comments

Leave a comment
  1. Dora

    April 28, 2020 at 9:37 pm

    Divno zvuči i izgleda sve ovo, stavila sam na listu želja. Nego, koliko su pitome životinje, pošto se ja jako bojim krave i guske :-/

    • Jelena Jaranović

      May 4, 2020 at 9:00 am

      Ove godine sitne živine nije bilo uopšte, a pre dve godine je bilo kokošaka i morki. Gusaka se ne sećam ni tada :) Što se tiče krava, prilično su pitome. Mi smo im prilazili baš blizu, čak pokušavali da ih mazimo. Ali, ostrvo je dovoljno veliko da ako vidiš životinje koih se plašiš, stvarno možeš da prođeš dovoljno daleko od njih :)

Leave a Comment