Progar i Kupinovo: geometrijske šume i crkva bez krova
Ovo je bila jedna od onih situacija kada loše isplaniramo put ali to nekako ispadne ok na kraju.
Inicijalna namera nam je bila da stignemo do Obedske bare i gledajući turističku mapu (preuzeta odavde) delovalo nam je da u baru može da se uđe i iz Kupinova. I može, tehnički, ali budući da smo mi bili krajem oktobra (ali je jesen bila topla i bez kiše do tada) nismo videli ni vodu ni baru ni trsku, nego samo stoku koja je pasla po ravnici koja se verovatno napuni sa malo vode u nekom trenutku tokom proleća :)
Da budem iskrena, deluje da i odavde može da se baci zanimljiv pogled na baru. Ima nekih šarmantnih drvenih mostića kao i prilično visok vidikovac (bio zaključan kad smo mi došli) pa ako nekad ima vode, verujem da je lepo :)
Pored ovoga, bonus za one koji vole arheologiju i ruševine, kada pratite stazu i krenete levo od vidikovca, naići ćete na ostatke trvđave Kupinik koja je (prema mom Wikipedia istraživanju, jer na lokalitetu nema nikakve table sa informacijama) izgrađena u 13. Ili 14. veku kao deo vojno-graničnog utvrđenja budući da je ovo tada bila teritorija Ugarske tj. sama njena granica. Inače, ja baš često pomislim kako se vidi da je Vojvodina tek skoro, istorijski gledano, postala deo Srbije.
Uglavnom, baru tog dana nismo videli, kao što već rekoh, ali ne mogu da kažem da smo bili razočarani.
Pauzu za doručak, pošto smo, neuobičajeno, izašli pre jela (nisma bila ironična, ja ne izlazim iz kuće bez doručka tj. vrlo, vrlo retko) rešili da napravimo negde iza Progara, na nasipu, kojim smo onda i prošetali a zatim se i zavukli u šumu koja se nastavlja sa druge strane nasipa.
Mogu slobodno da kažem da su nam ovo jedni od najlepših jesenjih kadrova koje smo ikada napravili. Prava je sreća zateći se u prirodi kada lišće dobije ovu boju, a pre mraza i kiše. Nekad bukvalno samo jedno jutro sa mrazem ili dan sa jakom kišom uništi ceo jesenji kolorit.
Evo na mapi pin šume kroz koju smo šetali. Uključite Satellite view za lakšu orijentaciju.
Za kraj ovog dana imali smo i neplanirano iznenađenje:
Crkva se nalazi u Kupinovu i za malo da ne svratimo da je pogledamo izbliza. Već smo krenuli kući i videli je iz kola sa sve “Jao, vidi ovo! Što je lepaaaa!!” ali smo ipak odlučili da se vratimo i pogledamo je kako treba.
Iskreno mogu da kažem da je ovo jedna od građevina koja je na mene ostavila baš jak utisak. Očuvane su samo zidine, i valjda baš taj spoj tla koje je u potpunosti obraslo koprivama i otvorenog neba iznad vas, nekako deluje ispravno i kako bi verske građevine i trebalo da izgledaju. Malo bliže prirodi nego što su to danas.
U dvorištu crkve se tada nalazio građevinski materijal. Ja se iskreno nadam da ovu crkvu neće rekonstruisati već je samo nekako zaštititi, pošto je ovakva kakava je sad – savršena. Inače, u pitanju su ruševine pravoslavne crkve sa početka 19. veka koja je stradala u Drugom svetskom ratu.
Edit Maj 2020. Čula sam da se crkva rekonstruiše i da ulaz u nju nije moguć :/ Iskreno se nadam da će samo ojačati/fiksirati zidove bez da rekonstruišu krov.
Edit 2022: Urađena je potpuna rekonstrukcija crkve i sada izgleda kao “obična” crkva.
