3 načina da izbegnete kupovinu igračaka bez drame

Igračke za sada mislim da jedino u pekarama nismo viđali. Ima ih na trafikama, u apotekama, u samoposlugama, u knjižarama. Svuda.

I to su uvek igračke jarkih boja kako bi privukle pažnju dece a kvalitet je takav da ako ih kupite kupujete stvar koja postaje đubre za jako mali broj dana.

Ako obavljate nabavke sa detetom (što je jako korisno iskustvo za dete) pre ili kasnije ćete upasti u neku vrstu neprijatne situacije sa detetom koje želi da kupite neku igračku. I to što dete želi igračku i ne čuje vaše razumne argumente - ne znači da je razmaženo.

Znači da živimo u hiper-potrošačkom društvu kome su deca samo još jedna ciljna grupa. Te igračke su napravljene da ih deca primete. A toliko ih je i svuda su, da deca postanu prestimulisana i neprijamčiva za saradnju u tim trenucima.

Pričajte sa detetom pre kupovine

Kada očekujete potencijalni problem, pričajte sa detetom pre kupovine.

"Sada idemo da kupimo (hranu), nećemo kupovati igračke, iako će ih možda biti tamo."

Ili: "Sada idemo da izaberemo poklon za rođendan za (ime deteta), samo to ćemo kupiti, ali možemo da pogledamo i ostale igračke da ih stavimo na spisak za kupovinu za tebe."

Ako se i pored ove pripreme dogodi da se dete zalepi za neku stvar, ovi predlozi ispod mogu u značajnoj meri da vam pomognu.

Uvažite detetovu želju

Pre svega, neophodno je da uvažite detetovu želju. Verovatno ćete želeti da kažete nešto poput:

"Imaš već previše igračaka, ne kupujemo to."

"Juče smo kupili igračku, ne možemo svaki dan da ih kupujemo."

Iako su rečenice iznad možda tačne, dete će ih čuti samo kao odbijanje i verovatno će još više insistirati na kupovini.

Umesto toga, probajte da kažete:

“Vidim da ti se baš dopada ta igračka”.

“Voleo bi da imaš takvu igračku i kod kuće.” i sl.

Jednom kad dete vidi da ga čujete, biće spremnije da i ono sasluša vaše predloge.

Kako da izbegnete kupovinu bez drame

Jednom kada ste čuli dete i njegovu želju, možete da ponudite neku od opcija, koje suštinski odlažu zadovoljstvo.

1. Slikajte igračku

   “Hajde da slikamo ovu igračku, da je pokažemo i tati/mami da vidimo šta oni kažu.”

   “Hajde da je slikamo, da ne zaboravimo da ti se dopada, da znamo kad budemo dolazili da kupimo igračke.”

   2. Ponudite da stavite igračku na spisak (npr. spisak za rođendan ili Novu godinu). Bitno je da stvarno imate spisak (nama stoji zalepljen za frižider) i na njega dodajemo igračke koje Teo u nekom trenutku odluči da su mu jako zanimljive.

   “Ako ti se toliko dopada, hajde da stavimo ovu igračku na spisak za rođendan.”

Obe ove opcije najčešće ostanu upravo na tome (slikanje, ili stavljanje na spisak kad dodjete kući) ali dete ih zaboravi, osim ako stvarno, stvarno nije nešto što mu se mnogo dopalo, i u tom slučaju bih ja razmotrila tu opciju za neku kupovinu u budućnosti.

Ako prve dve opcije na završe posao, možete, ako je to opcija u konkretnoj prodavnici, dati detetu da se igra sa igračkom ili je smao drži do kraja kupovine, a onda je vratite na mesto.

Šta ako ništa ne pomogne?

Ništa, imaćete neprijatnu situaciju, dete koje negoduje i plače, ali i to je deo roditeljstva. Vaša je odluka da li želite da igračkom kupite mir - što može biti loše ako se redovno događa jer će poslati detetu poruku da sve što treba da radi jeste da insistira i negoduje dok ne dobije ono što želi.

Druga opcija je da, po cenu izazivanja frustracije i ljutnje kod deteta - a to su emocije sa kojima dete mora da se sretne i nauči da ih kanališe - ostanete pri svojoj odluci da ne kupite igračku.

Srećno!