“Idem ja onda, ćao!”

Pretnja kao podsticaj za saradnju deteta

Puno puta sam čula roditelje u parku, kako, kada deca neće da krenu, pribegavaju ovoj pretnji.

S jedne strane, pretpostavka je da nećete stvarno ostaviti dete. Ako je ovo tačno, dete će isamo shvatiti nakon nekoliko puta izgovorenih ovih reči da ga ne ostavljate stvarno i one više neće imati uticaj koji želite.

S druge strane, dok dete to ne shvati, pretnja ostavljanjem može da bude jako traumatična za dete i verujem da predstavlja jedan od najvećih strahova: da ga mama ili tata negde ostave samog. Iskreno, ja ne bih igrala na ovu kartu samo da bih izvukla dete iz parka/igraonica/luna parka...

Kako prekinuti prijatnu aktivnost?

Šta onda?
Pa, kad god je moguće, planirajte vreme u napred.
Najavite odlazak.
„Vidim da ti je zabavno ali uskoro moramo da krenemo. Možeš da se spustiš niz tobogan još 3 puta pa krećemo.“

Predočite detetu zbog čega morate da krenete i kakave vas aktivnosti čekaju nakon odlaska iz parka.
„Moramo da spremamo večeru. Na putu do kuće treba da svratimo da kupimo šargarepu a onda ćeš mi ti pomoći da je oljuštimo ako želiš.“
„Kod kuće nas čeka ona pruga sa kom si se igrao ranije. / Treba da završimo onu slagalicu. ...“

Predočite detetu neke aktivnosti koje voli koje će moći da radi umesto toga što sada radi.
Skrenite pažnju detetu nekom zabavnom aktivnošću koja će pomoći da napustite park:
„Hoćeš da se trkamo do onog drveta da vidimo ko će stići prvi?“

Situacije kada biti roditelj nije prijatno iskustvo

Biće situacija kada dete, i pored svih vaših pokušaja jednostavno odbija da ode. U tim situacijama je bolje da jednostavno uzmete dete u ruke, i pored svih njegovih protesta mu ponovite:

„Moramo kući. Poneću te pošto ne želiš da kreneš sam.“

Ali i u ovom scenariju, ne pretite detetu, ne vređate ga, ne zastrašujete, ne ucenjujete. Nije prijatno nositi uplakano dete, ali ako vam tajming ne dozvoljava dodatno objašnjavanje/pregovaranje ili pomeranje odlaska iz parka, ovo je sledeća najbolja opcija.

U roditeljstvu jednostavno ima situacija kada vama, kao roditelju nije prijatno što neke stvari radite, ali sve dok ih radite tako da ne vređate ličnost deteta ili pretite fizičkim kaznama - mnogo je bolje (i korisnije) izložiti dete frustraciji zbog neostvarivanja želje, nego popustiti pred detetovim insistiranjem, kako biste izbegli neprijatne situacije.

Neprijatne situacije su deo života i dete mora da nauči kako da se suoči sa osećajem kada se nešto ne događa kako je ono želeo.