Da li je bolji privatni ili državni vrtić?

Zavisi od vrtića do vrtića.

Ipak, postoje neka opšta mesta vezana za državne i privatne vrtiće, koje sam:

  • tokom obilazaka vrtća,

  • kroz razgovore sa roditeljima (koji imaju decu u jednim i drugim),

  • i uz priču sa vaspitačima uspela da formulišem.

Delim sa vama zapažanja u jako kratkoj formi.

Minusi privatnih vrtića

  • Veća mogućnost menjanja vaspitača (otkazi i sl).

  • Račun je veći za sve dane kada dete ne ide u vrtić ili ne dođe do 10h (~600 din po danu plus fiksni deo) – ovo je od 2024 drugačije i sada (makar u Beogradu) grad refundira pun iznos subvencije bez obzira da li je dete išlo u vrtić ili ne.

  • Mogu biti loše adaptirani nenamenski prostori (bez niskih wc šolja i lavaboa, sa puno stepenika, bez ulaznog dela i sl.)

  • Događa se da nemaju dvorište

  • Uglavnom imaju manje stručnih saradnika (ili ih nemaju)

  • Češće deca menjaju vaspitača kad prelaze u sledeću uzrasnu grupu

Plusevi privatnih vrtića

  • Manje grupe nego u državnim (ne uvek)

  • Prostor je uglavnom lepši

  • Pristupačniji su za komunikaciju i spremni da pokažu prostor (jer upisom vašeg deteta direktno zarađuju),

  • Fleksibilniji oko spavanja dece, vremena dolaska i drugih pitanja

Minusi državnih vrtića

  • Nepristupačni za komunikaciju (pre upisa svakako)

  • Velike grupe

  • Spavanje obavezno u 99% slučajeva (ne može da se zameni nekom tihom aktivnošću ako dete ne spava)

  • Objekti su često u lošem stanju

  • Utisak baš mnogo zavisi od toga sa kim ćete pričati (jer za razliku od privatnih, upis baš vašeg deteta im nije bitan, svakako će popuniti grupe, pa ne moraju da imaju taj predusretljivi pristup)

Plusevi državnih vrtića

  • Cena (fiksna, bez obzira na broj izostanaka)

  • Strukturisaniji proces rada i podela posla među zaposlenima (stručni saradnici, sestre na pzz...)

  • Prostor najčešće namenski projektovan za vrtić

  • Propisana stručna sprema za svaku od pozicija (posebno mislim na vaspitače)

  • Vaspitači koji uzmu grupu, uglavnom sa njom ostaju do predškolskog

Problemi kod obe opcije

  • Adaptacija bez roditelja u 99% slučajeva

  • Hrana (svi jelovnici koje sam videla imaju kao jednu užinu kolač tipa baklava, čupavci i sl.)

  • Televizor i njegovo korišćenje je lutrija

  • Izlasci napolje (kod državnog sam dobila odgovor da vode računa o zagađenju zimi a o UV indexu leti, pa im i to diktira izlaske, u privatnim koje sam posetila niko nije pomenuo ove aspekte + generalno postoji problem sa izlascima zbog prevelikih grupa).

I, kako odlučiti?

Iskreno, ne znam. Posetite privatne vrtiće koje imate u kraju. Pitajte da pričate sa vaspitačem u čiju bi grupu krenulo dete. Imajte na umu i da u privatnim koji su, potencijalno dobri, ili makar popularni među roditeljima, verovatno neće biti mesta odmah pa u ovu avanturu krenite nekoliko meseci ranije.

Pravilo je da se u septembru uvek oslobodi neko mesto kada grupa predškolaca krene u školu ali možda ćete morati da se upišete na listu čekanja.

Idite i do državnih, ali budite spremni na mnogo manje predusretljivosti jer, za razliku od privatnih, oni znaju da će popuniti kapacitete i bez vašeg deteta.

Izvagajte prednosti i mane jednih i drugih i imajte na umu, šta god da odlučite, da je polazak u vrtić početak velikih kompromisa na svim poljima.

Takođe, podsećajte se da negativne strane vidite samo vi, ne i dete.

I, za kraj, želim nam svima da nas u vrtiću sačekaju vaspitači, koji će nam uliti dovoljno poverenja i topline da im bez previše brige ostavljamo decu; i da u godinama koje će nam deca tamo provesti, imamo lepu međusobnu saradnju.

Jelena Jaranovic

Pišem najviše o roditeljstvu, manje o putovanjima i najmanje o svemu drugom.

Previous
Previous

Kako se dobija odbijenica za vrtić?

Next
Next

Adaptacija na vrtić