Da li je bolji privatni ili državni vrtić?
Zavisi od vrtića do vrtića.
Ipak, postoje neka opšta mesta vezana za državne i privatne vrtiće, koje sam:
tokom obilazaka vrtća,
kroz razgovore sa roditeljima (koji imaju decu u jednim i drugim),
i uz priču sa vaspitačima uspela da formulišem.
Delim sa vama zapažanja u jako kratkoj formi.
Minusi privatnih vrtića
Veća mogućnost menjanja vaspitača (otkazi i sl).
Račun je veći za sve dane kada dete ne ide u vrtić ili ne dođe do 10h (~600 din po danu plus fiksni deo) – ovo je od 2024 drugačije i sada (makar u Beogradu) grad refundira pun iznos subvencije bez obzira da li je dete išlo u vrtić ili ne.
Mogu biti loše adaptirani nenamenski prostori (bez niskih wc šolja i lavaboa, sa puno stepenika, bez ulaznog dela i sl.)
Događa se da nemaju dvorište
Uglavnom imaju manje stručnih saradnika (ili ih nemaju)
Češće deca menjaju vaspitača kad prelaze u sledeću uzrasnu grupu
Plusevi privatnih vrtića
Manje grupe nego u državnim (ne uvek)
Prostor je uglavnom lepši
Pristupačniji su za komunikaciju i spremni da pokažu prostor (jer upisom vašeg deteta direktno zarađuju),
Fleksibilniji oko spavanja dece, vremena dolaska i drugih pitanja
Minusi državnih vrtića
Nepristupačni za komunikaciju (pre upisa svakako)
Velike grupe
Spavanje obavezno u 99% slučajeva (ne može da se zameni nekom tihom aktivnošću ako dete ne spava)
Objekti su često u lošem stanju
Utisak baš mnogo zavisi od toga sa kim ćete pričati (jer za razliku od privatnih, upis baš vašeg deteta im nije bitan, svakako će popuniti grupe, pa ne moraju da imaju taj predusretljivi pristup)
Plusevi državnih vrtića
Cena (fiksna, bez obzira na broj izostanaka)
Strukturisaniji proces rada i podela posla među zaposlenima (stručni saradnici, sestre na pzz...)
Prostor najčešće namenski projektovan za vrtić
Propisana stručna sprema za svaku od pozicija (posebno mislim na vaspitače)
Vaspitači koji uzmu grupu, uglavnom sa njom ostaju do predškolskog
Problemi kod obe opcije
Adaptacija bez roditelja u 99% slučajeva
Hrana (svi jelovnici koje sam videla imaju kao jednu užinu kolač tipa baklava, čupavci i sl.)
Televizor i njegovo korišćenje je lutrija
Izlasci napolje (kod državnog sam dobila odgovor da vode računa o zagađenju zimi a o UV indexu leti, pa im i to diktira izlaske, u privatnim koje sam posetila niko nije pomenuo ove aspekte + generalno postoji problem sa izlascima zbog prevelikih grupa).
I, kako odlučiti?
Iskreno, ne znam. Posetite privatne vrtiće koje imate u kraju. Pitajte da pričate sa vaspitačem u čiju bi grupu krenulo dete. Imajte na umu i da u privatnim koji su, potencijalno dobri, ili makar popularni među roditeljima, verovatno neće biti mesta odmah pa u ovu avanturu krenite nekoliko meseci ranije.
Pravilo je da se u septembru uvek oslobodi neko mesto kada grupa predškolaca krene u školu ali možda ćete morati da se upišete na listu čekanja.
Idite i do državnih, ali budite spremni na mnogo manje predusretljivosti jer, za razliku od privatnih, oni znaju da će popuniti kapacitete i bez vašeg deteta.
Izvagajte prednosti i mane jednih i drugih i imajte na umu, šta god da odlučite, da je polazak u vrtić početak velikih kompromisa na svim poljima.
Takođe, podsećajte se da negativne strane vidite samo vi, ne i dete.
I, za kraj, želim nam svima da nas u vrtiću sačekaju vaspitači, koji će nam uliti dovoljno poverenja i topline da im bez previše brige ostavljamo decu; i da u godinama koje će nam deca tamo provesti, imamo lepu međusobnu saradnju.
