Razvoj samostalnosti kod dece

Ne radite stvari umesto dece

Za svaki uzrast ono što dete može da uradi samo je različito.

Nekad, a da nismo ni primetili, deci oduzimamo priliku da razvijaju samostalnost. 

Žurimo i lakše nam je da samo obujemo detetu patike / obučemo ga / operemo mu ruke i sl. 

Plašimo se da će pasti se ako se popnu na stolicu da dohvate nešto pa mi to uradimo. Da će se udariti ako pravim čekićem nešto zakucaju. Da će se iseći ako makazama nešto seku. Da će se ubosti ako nešto rade sa šrafcigerom. Da će se poseći ako im damo nož. I onda mi sve te stvari radimo umesto njih.

Najčešće ili nemamo vremena, ili nemamo strpljenja ili se jednostavno plašimo da decu pustimo da istražuju samostalno i uče.

A oni moraju da nauče sve to.

I odmah da se razumemo, neke od gornjih stvari radim i ja. Svaki put kad, recimo, obujem Teu čarape, jer on to radi sto godina i najčešće se unervozi i dalje spremanje postane teže – ja mu ih obujem do pola ili skroz - znam da umesto toga treba da ga dovoljno puta strpljivo čekam da ih sam obuje i pomognem samo u onim fazama kad stvarno zatreba.   

Poverenje u dete

Uglavnom, znate već da Teo ima pristup mnogim alatima i nikada nismo imali nikakvu povredu vrednu pomena – jer se upoznavao sa alatima postupno i uz naš potpun nadzor i detaljna uputstva.

I znam da je spretan i da mu je fina motorika dobra.

Ali nije mi bilo svejedno kada sam ga videla jutros kako sedi iza šanka i fokusirano seče nokte makazicama za nokte. Srećom, uzeo je one koje imaju zatupljen vrh pa je šansa da se ubode sa njima bila skoro pa nemoguća. Međutim, i dalje je tu realna mogućnost da secne prst.

Prvo što sam htela da mu kažem kad sam ga videla sa makazicama bilo je „Hoćeš ja da ti pomognem?“  a onda sam videla koliko je fokusiran i shvatila da sve i da se iseče, to neće biti neka ozbiljna povreda i ništa što hanzaplast i poljubac neće moći da reše.

Onda sam mu samo oduševljeno rekla: „Sećeš sam nokte!!!“ i zamolila ga da pređe u deo sobe gde ima više svetla.

Pažljivo je isekao nokte na levoj ruci, i na obe noge i sam me je zamolio da mu skratim nokte na desnoj ruci.  I onda je ponosno otišao da se pohvali Valentinu kako je sve to sam uradio. Nešto što ne bi mogao da sam mu samo uzela makazice jer sam se JA plašila da će se povrediti i nisma verovala da to može da uradi sam.

Jelena Jaranovic

Pišem najviše o roditeljstvu, manje o putovanjima i najmanje o svemu drugom.

Previous
Previous

Dozvolite detetu da plače

Next
Next

Da li je “bravo” loša reč?