Vreća sa nogavicama: za igru i spavanje

Pre godinu dana ravno (tekst je pisan kada je teo imao godinu dana), bila sam ubeđena da su vreće za spavanje još jedna od izmišljenih stvari za decu (poput na primer, onih električnih njihalica) koje vam apsolutno nisu neophodne ali će vas svi ubeđivati u suprotno. Logika mi je bila vrlo jednostavna: ja nikad nisam provela noć u vreći za spavanje kao dete, dakle, ne mora ni Teo. Pokriću ga nekim ćebencetom, i to je to. 

I to stvarno jeste bilo tako prvih nekoliko meseci. Onda je počeo da se okreće sa leđa na stomak. Pa i sa stomaka na leđa. Da se okreće na jednu stranu. Na drugu. Ili da se potpuno rotira u odnosu na početnu poziciju. I pretpostvljate da je na svako neko proveravanje tokom spavanja, Teo bio otkriven. Makar jednom u toku noći. Često i više puta.

Na sve ovo dodajte da nam je temperatura u sobi za spavanje bila oko 20-21 stepen, zbog problema koji je Teo imao sa ekcemom (pisala sam više o tome u ovom tekstu) pa nisam želela da se budi češće nego što mora jer je otkriven i hladno mu je.

Tako da, kada se preklopila Teova povećana mobilnost/okretnost, u kombinaciji sa hladnijim vremenom, shvatila sam da možda treba da preispitam svoj inicijalni stav o vrećama za spavanje. 

I tako sam za prvu Teovu zimu samo kupila prvu vreću na koju sam naišla, onu najobičniju, bez rukava i sa donjim delom kao džak. I to je bilo sasvim ok. Nije baš mogao sasvim da se okreće kako je želeo, ali makar nije bio otkriven. 

Bilo mi je jasno da sledeću zimu moram da sačekam spremnija i na vreme sam krenula u istraživanje :) U trenutku kada pišem ovaj tekst Tea nekoliko dana deli od prvog rođendana i već dugo spava na velikom dušeku koji se nalazi na podu. Raspon položaja u kojima ga nalazim u toku noći su mi odavno stavili do znanja da bilo koja vrsta prekrivača neće biti opcija za zimu.

Međutim, ovaj put ni klasična vreća (u obliku džaka, kakvu smo imali prve zime) takođe nije opcija jer se često događa da odmah nakon što otvori oči krene brzo da puzi kao da beži iz sna :) Dakle, klasična vreća/džak bi ga samo sputavala u pokretima i verovatno dodatno frustrirala.

A budući da je već krenuo da pravi samostalno korake (updejt: između pisanja teksta i objavljivanja je prohodao), znala sam da će mi trebati vreća koja mu omogućava hodanje (za period pre spavanja i neposredno nakon buđenja). Odosno, vreća koja ili ima nogavice ili da je taj donji deo na neki način modularan i da ima opciju koja omogućava kretanje. Međutim, ni jednom nisam videla ni u jednoj bebećoj radnji ovakvu vreću i bila sam ubeđena da ću opet morati da moljakam nekoga da mi je donese iz inostranstva. 

I onda sam, nekako, naišla na Liberinu. Mali domaći brend, koji pravi bukvalno ono što sam tražila. Vreće za spavanje, sa nogavicama.

Ali ne samo to, nego uz nogavice dobijete i gomilu opcija poput rukava koji se skidaju (pa vreća može i za toplije i za hladnije vreme), produženih ranfli koje mogu da se modifikuju u čarapice za baš hladne noći (ili zimogrožljive bebsije i todlere), produženi rajsfešlus sa zadnje strane vreće za brzinsko proveravanje pelene tokom noći/ujutru. 

I tako ja oduševljeno provedem ozbiljno vremena na njihovom sajtu razgledajući sve opcije i sužavajući izbor i dođem do onoga što mi odgovara, iskomuniciram sa njima preko Instagrama da vidim mogu li negde vreće da se pogledaju uživo i ozbiljno se razočaram kada su mi ljubazno rekli da imaju prodaju samo online.

 Uglavnom, ja sam vam od onih koji kada prvi put kupuju neku stvar, vole da je pipnu i pogledaju, da budu sigurni da je to meko kako treba, da su boje onakve kakve su na ekranu, da je veličina i model odgovarajući… Delimični control freak, da… Šta da radim. I odustanem od kupovine. Jer ne mogu bez da pipnem i vidim uživo.  

Ostavim upaljen taj tab za svaki slučaj ali nastavim da tražim vreće. Sa nogavicama. Od pamuka. U Srbiji. (…) I nakon nekoliko dana se vratim na onaj otvoreni tab. Pogledam uslove kupovine, vidim da postoji jasno naznačena opcija povrata ako proizvod ne odgovara, i rešim da naručim, pa kako bude.

Sa vrećom smo otišli pravo na more, koristili smo je tamo bez rukava, a po povratku ovde i sa rukavima i sa čarapicama. I nakon mesec dana svakodnevnog korišćenja, evo me, pišem vam tekst o ovoj vreći, jer ga stvarno zaslužuje.

Ovo je konkretna Liberina vreća u kojoj Teo spava (i puzi, i hoda :)) i stvarno se vidi da je neko uložio vreme u promišljanje o detaljima kako da proizvod bude što bolji i funkcionalniji.

Sve etikete su na spoljnoj strani vreće kako ne bi grebuckale bebu (je l može ovo da se primeni i na odeću za odrasle?) Rukavi se skidaju. Imate opcione čarapice. Dvosmerni rajsfešlus. Zaštitu za vrat na vrhu rasfešlusa. Pere se na 60 stepeni. Od 100% pamuka je i pamuk je predivno mekan.

Kroj je takav da je dovoljno komforan da je moguće spavanje u apsolutno svim pozama, a nogavice (kada nisu stavljene preko stopala kao čarapice) stvarno omogućavaju nesmetano i puzanje i hodanje. I to sa čarapicama je stvarno fin detalj. Nama je sada, kada su krenule malo hladnije noći, najbolja opcija da čarapice navučemo ali ne zatvorimo nitnama već ostavimo prstiće na vazduhu :) 

Napomena: vodite računa da detetu povrnete čarapice pre nego što krene da hoda van kreveta jer sa ranflama preko stopala može lako da se oklizne na parketu/pločicama i sl. Nama je Teo i tako zarozan išao po spavaćoj, ali vidim potencijal za problem :) Dakle, čarpice spustite za spavanje, a onda ih uredno povrnite ako će bebac da trčakara okolo i igra se malo u vreći pre nego što krene ozbiljno u dan. 

Ako i vi imate detence koje ne miruje noću, onda ovakva vreća stvarno može da bude od velike pomoći. Dodatni je plus što je napravljena u Srbiji (ovo je stvarno počelo da mi bude bitno) a ne u Vijetnamu, Kini ili Koreji.