Obedska bara: šetnja, posmatranje ptica i veslanje

U Obedsku baru smo kretali čak tri puta ali smo samo jednom do nje i stigli :) Prvi put smo ostali u Bojčinskoj šumi i otišli do Tarzan plaže (pročitajte više o tom izletu ovde), drugi put smo krenuli u Obedsku iz pravca Kupinova, vođeni turističkom mapom bare pa nam je delovalo da može da se uđe i odatle, ali ne može (svejedno smo uživali u okolnim pejzažima i geometrijskim šumama – više o tome ovde) i poslednji put smo odlučili da napokon stignemo do bare i otišli smo pravo do turističkog centra koji se nalazi na ulazu u selo Obrež.

Dakle, u navigaciju ukucajte Obedska bara i proverite da li je pin kod sela Obrež, ako jeste, to je putanja koja vam treba. Na ulazu u rezervat se nalazi veliki parking pa možete tu ostaviti kola.

Prvo što je nama zapalo za oko kada smo se parkirali bio je napušteni hotel sa desne strane, građen u komunstičkom stilu i koji deluje kao da ga je radio isti arhitekta koji je radio i Omoriku na Tari (nisma proveravala, samo je estetika izuzetno slična). Za one među vama koji vole stare i napuštene građevine ili brutalističku arhitekturu – eto dodatnog razloga da posetite Obedsku baru. 

Ulaz u rezervat se plaća 200 din po osobi (2019).  I ulaz ćete morati da platite čak iako planirate da samo malo prošetate tu oko turističkog centra, bez da prelazite na ostrvo (gde je zapravo rezervat). Meni bi bilo logično da se ulaz odnosi samo na posetioce koji odluče da pređu rukavac Save i odu na ostrvo. Ali eto. 

Da biste prešli na ostrvo treba da iznajmite čamac. Moje istraživanje koje je prethodilo odlasku u baru je pokazalo da se iznajmljivanje čamca plaća nešto oko 500 din za ceo dan a oko 300 din za sat vremena. Ovo sam našla na cenovniku Vojvodinašuma, koje su nadležne za sve rezervate po Vojvodini. Evo ga ovde cenovnik usluga Vojvodina-šume. Međutim, u turističkom centru se ispostavilo da je SAT vremena iznajmljivanja čamca 500 din, što je stvarno previše, budući da vama, ako niste uvežbani veslači i ne žurite, do obale ostrva preko puta i nazad, treba bar pola sata. Da na ostrvu napravite pešački krug bez žurbe, treba vam još bar sat vremena, što automatski znači da ste probili jedan sat. 

E, sad, Valentin nam je kupovao karte i iznajmio čamac a pošto nije bilo gužve čika iz turističkog centra je rekao da će nas “častiti” sve preko sat vremena vožnje čamcem, pa ja nism htela da ulazim u raspravu sa čovekom oko cenovnika koji sam našla na sajtu Vojvodina šuma. Ali eto, svi vi koji planirate da idete i iznajmljujete čamac, spremite se da obratite pažnju koju vam svotu traže za iznajmljivanje i da ih uputite na zvaničan cenovnik koji je dostupan na internetu ako pokušaju da vam cenu iznajmljivanja za dan prodaju kao cenu za sat. 

Pošto sam pokrila neprijatnosti koje su se dogodile, idemo na lepe stvari. 

Prvo, Laja je išla sa nama i nisu nam pravili nikakav problem oko toga. Opet, napomena za sve vlasnike pasa, držite na oku svoje pse, pogotovo ako su u pitanju lovački psi a posebno ptičari, pošto je prostor po kome se krećete stanište mnogih ptica od kojih se neke nalaze i na tlu. Dovoljno je što ljudi svojim prisustvom narušavaju njihovo prirodno stanište, stvarno nema potrebe da ih još i psi dodatno plaše. 

Problem koji smo mi imali sa Lajom (zbog čega smo značajno skratili vožnju čamcem) je bio taj što je Laja iskoristila trenutak kada niko nije gledao u nju da uskoči u vodu sa čamca :D Da je vreme bilo toplije ne bismo oko ovoga pravili veliki problem, ali temperatura vazduha bila oko 15 stepeni a voda je bila još hladnija od ovoga pa smo se isprepadali da će navući neki nazeb.

Pošto je uskočila kada smo prilazili obali ostrva preko puta, samo smo je dobro istrljali rezervnim duksom i pustili da se izjuri kako bi se ugrejala. Međutim, kada smo krenuli nazad, ponovo je ušla u vodu pri obali, dok smo ulazili u čamac i onda smo brzinski preveslali pravo do mesta odakle smo krenuli a inicijalno smo hteli da napravimo krug po nekom meandru koji je tu odmah ispred turističkog centra. Tako da, vodite poslušne pse, ovakve kao što je Laja kada je blizu vode, ostavite u kolima :)

Inače, jeste li znali da su pudle, pre nego što su postali ukrasni psi dvorskih dama, zapravo bili ozbiljni lovački psi i to ptičari? I to ne bilo kakvi ptičari nego baš vodeni ptičari. Nije da opravdavam Laju ili naše loše nadgledanje psa, ali eto, nekako imam razumavanja za njenu neposlušnost kada smo u blizini vode :)

Kada pređete na ostrvo preko puta info centra (imaćete drveni prilaz gde možete da pristupite čamcem i vežete ga) imate označenu stazu koja vas vodi na levo kroz šumu. U periodu kada smo mi bili još nije ozelenelo drveće pa je sve prilično žuto i sivkasto ali verujem da je u sred proleća predivno. 

Kada se vratite na “kopno” kod info centra, možete se popeti na vidikovac koji je odmah tu, praktično u dvorištu info centra odakle se pruža stvarno lep pogled na rezervat (penjanje na vidikovac je uključeno u cenu, ne brinite :D). 

Od vidikovca preko malog drvenog mostića ide staza, koja je takođe označena i jako je lepa. Ona praktično ide paralelno sa jednim od meandara Save koji formira Obedsku baru. Ova staza će vas odvesti do novog vidikovca (do kog smo mi išli, a koji je udaljen nekih 2-3 km od info centra) ali se staza produžava još napred ka još jednom vidikovcu. 

Jedina mana ove staze je što ide prilično blizu asfaltnog puta i boravak u prirodi vam s vremena na vreme naruši zvuk saobraćaja. 

Za obilazak Obedske bare vam ne treba nikakav posebna oprema. Ako nikada ranije niste koristili čamac sa veslima, pitajte čuvara za kratka uputstva da se ne biste frustrirali dok shvatite kako funkcioniše upravljanje i ko treba da sedi nazad a ko napred :)

Pešačenje u rezervatu je i tehnički i kondiciono nezahtevno, sve staze su ravne, raskrčene i lagane za hodanje. 

Ukoliko ste ljubitelj ptica ili volite da posmatrate ili fotografišete ptice, posebno ćete uživati u Obedskoj bari.